Probavni problemi kod dece

Radeći sa školskom decom na pedijatriji Doma Zdravlja, primetila sam da se sve češće obraćaju zabrinute majke čija deca imaju problema sa digestivnim traktom. Deca se žale na bolove u predelu stomaka, gorušicu, mučninu, neredovnu stolicu (opstipacije), ponekada praćenje i prolivima(dijarejom). Klinički bi ovi simptomi mogli da se podvedu pod dijagnozom dispepsije(loše varenje).

Ovi simptomi obično počinju u pubertatu, sa 12-13 godina. Jedan faktor je neredovna i nepravilna ishrana. Deca će radije posegnuti za brzom i suvom hranom, što će za posledicu imati neredovno i otežano pražnjenje.

Drugi faktor koji može da dovede do pojačanog lučenja želudačne kiseline, a samim tim i bolova u predelu stomaka, jeste unošenje agresivnih činioca koji oštećuju želudačnu sluznicu. U njih spadaju analgetici, nesteroidni lekovi, kafa koju konzumiraju teenegeri na „prazan stomak“, alkohol, cigarete.

I kao treći faktor, ne treba zaboraviti da je ovo posebno osetljivi period njihovog života i da će dosta emotivno reagovati na razne faktore sredine. Zbog toga stres treba uzeti kao uzročnik digestivnih tegoba pre nego što se pribegne nekoj intenzivnoj farmakološkoj terapiji.

Šta treba uraditi:

• Imati više manjih obroka, minimum osnovnih pet (3 glavna i 2 užine), ali ako problemi već postoje savetuje sa da dete jede na svakih 3 sata.
• Jedan obrok MORA da bude kuvan.
• Unositi više tečnosti, pogotovo čiste vode, to će olakšati probavu, tako što će smekšati stolicu i olakšati njeno izbacivanje.
• Izbegavati gazirana pića.
• Zameniti proste ugljenje hidrate složenim (što više žitarica u celom zrnu, ovasa, heljde, naspram slatkiša)
• Unositi minimum jednom nedeljno mahunarke(pasulj, boranija,grašak)
• Izbaciti mesne prerađevine iz ishrane.
• Deci u razvoju je neophodno 1000mg kalcijuma dnevno, a kod ovakvih problema savetuje se 3 šolje jogurta umesto 3 šolje mleka

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Bulimija

Bulimia nervosa je psihički poremećaj ishrane, koji se manifestuje epizodama prejedanja i epizodama povraćanja. Bulimija nervoza se javlja češće kod devojaka nego kod momaka i to u razdoblju srednje i kasne adolescencije.

Ova bolest se manifestuje promenama u raspoloženju i ponašanju, zato što se tokom epizoda prejedenja i povraćanja javlja povišeni nivo seratonina i dopamina, što može, tokom lečenja, da se kontroliše antidepresivnim lekovima. Posle povraćanja, u krvi se nalaze velike količine endorfina koje daju osećaj sreće.

Uzroci nastajanja bulimije mogu da budu zlostavljanje u detinjstvu i poremećeni odnosi sa majkom. Bulimične osobe doživljavaju hranu kao simboličnu zamenu za ljubav, jer su u detinjstvu jedini odnos sa majkom imale kroz hranjenje. Svaki puta kada su uznemirene nesvesno traže hranu i tako hranom zamenjuju ljubav. Osećaji nesigurnosti, uznemirenosti i žalosti za njih su nepodnošljivo bolni i moraju ih zameniti hranjenjem, kako ne bi morali da se nose sa pravim emocijama. Ali posle epizode prekomernog unosa hrane, javlja se osećaj krivice koji dovodi do namernog povraćanja ili pražnjenja pomoću lakstaiva.

Kod bulimičnih osoba često postoji sklonost ka samopovređivanju koje takođe služi kao način za otklanjanje bolnih osećanja, jer se psihičku bol teže podnose od fizičke. To su jako nesigurne osobe, koje imaju komplekse niže vrednosti, a od njih se obično traže da postignu mnogo. Najbolja ćerka, najbolja učenica, studenkinja, najbolja u sportu, negde izgubi konce nad svojim životom. Jedino što može da kontroliše jeste način hranjenja, tačnije unos hrane i koliko je hrane posle toga “izbacila”. Teškoća kod lečenja je što i ako su one svesne postojanja problama,  doživljavaju ga kao „lošu naviku“ s kojom mogu prestati kada god zažele, što im je zabluda. Obično odlaze na terapiju tek kada porodica otkrije što se događa i kada počne da vrši pritisak.

Jako ju je teško otkrite, jer većina osoba koje pate od bulimije su normalne težine ili sa težinom malo iznad proseka.Može se otkriti poremećajem u balansu elektrolita i u lučenju hormona, što za posledicu može da da izostanak menstruacije i suvoću vagine.

Opšte zdravstveno stanje osobe obolelih od bulimije zavisi od toga koliko se često prejeda i čisti. Takva osoba može povraćati jednom mesečno ili nekoliko puta na dan. Telesne promene uključuju oticanje želuca, upalu jednjaka, povećane žlezda vrata, krvarenje zubi i bolesti desni usled povraćanja zbog nagrizanja od strane želudačne kiseline. Dehidratacija i disbalans elektrolita usled povraćanja mogu izazivati poremećaje ritma srca, grčenje mišića, ili potpunu ukočenost. U težim slučajevima, neki od ovih telesnih problema mogu dovesti do smrti.

Za lečenje je neophodan ceo tim stručnjaka: psiholog, psihijatar, endokrinolog i lekar opšte prakse, kao i uključivanje porodice. Ali najteži deo zadatka je pristanak same osobe na lečenje. Ponekad je neophodna i hospitalizacija, radi nadoknade tečnosti i popravljanja opšteg stanja.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista