Anoreksija ili kada mršavljenje dovede do bolesti..

Anoreksija nervoza je psihički poremećaj u čijoj osnovi postoji patološki strah od gojenja. Osobe imaju iskrivljenu predstavu o sebi, i kada god se pogledaju u ogledalu vide sebe kao gojaznu osobu, bez obzira na njihovu pravu telesnu masu. Bolest je primarno psihički poremećaj, sekundarno dolazi do poremećaja ishrane, a u daljem toku može se komplikovati različitim zdravstvenim tegobama, pa čak i otkazivanjem različitih organa.

Uzrok teškog gubitka apetita ima emocionalne razloge. Ovaj poremećaj  nastaje sa započinjanjem puberteta pre svega kod devojčica (za razliku od bulimije koja nastaje kada se period adolescencije završio), kada se telo fiziološki menja, što dovodi do povećane svesnosti o sopstvenom izgledu. Uzroci poremećaja nisu u potpunosti poznati, mada najnovija istraživanja ukazuju da postoje geni (1p33-36, 1q41 i11q22) koji su odgovorni za nastanak anoreksije.

Osobe sklone ovom poremećaju obično pokazuju pojačanu nesigurnost koja nastaje zbog naglog fizičkog razvoja, anksioznost, stid, a sve ovo pogoršavaju i zadirkivanja od strane vršnjaka. Nečija usputna primedba na račun izgleda može da bude okidač za početak razvoja bolesti. Drugi, jako bitan psihički činilac jeste odnos sa majkom. Majke anoreksičnih devojaka često su anksiozne osobe, koje svoju ljubav prema deci pokazuju pomoću hrane i obično su takva deca u detinjstvu bucmasta. Prvi otpor prema takvom načinu iskazivanja emocija, devojčice pokazuju u tinejdžerskom dobu. Takođe, kod nekih osoba kod kojih postoji porodična istorija postojanja nekih od poremećaja ishrane, do pojave oboljenja može doći usled “učenja po modelu”.

Izgladnjivanje obično počinje sa raznim dijetama, što postepeno vodi izbegavanju svakog obroka. Osobe i intenzivno vežbaju, ali i pored toga imaju utisak da šta god pojedu mogu dobiti na težini. Imaju stalnu potrebu za ogledanjem i poređenjem svog tela sa drugima. Da se promene ne bi primetile nose široku odeću i izbegavaju obroke sa porodicom. Ako su primorane da jedu pred nekim to rade jako bojažljivo, jer imaju osećaj da ih neko stalno posmatra i osuđuje način na koji konzumiraju hranu. Za njih ne postoji omiljena hrana, samo ona koju “manje ne vole”.

Kao posledica velikog gubitka telesne mase, postepeno se javljaju i telesne manifestacije: stanje potpune fizičke iscrpljenosti, usporen puls, nizak krvni pritisak, osetljivost na hladnoću; koža je suva i perutava, pojačana je maljavost, javljaju se promene u krvnoj slici i poremećaj elektrolita, i poremećaji endokrinog sistema, gubitak menstruacije i demineralizacija kostiju, koja u kasnijem životnom dobu može prouzrokovati osteoporozu.

Lečenje ovog poremećaja je dugotrajan i naporan proces. Da bi lečenje bilo uspešno, osoba mora da bude svesna svog poremećaja, i da želi da dobije na težini, što uglavnom nije slučaj. Anoreksične osobe  ne mogu da zaustave potrebu za mršavljenjem. Anoreksija ukoliko se ne leči može biti opasna po život. Lečenje sprovodi tim lekara, na čelu sa psihijatrom. U lečenje je aktivno uključena i porodica obolelog, što nekada može predstavljati problem, jer porodica često ne primećuje i negira problem. Iz tog razloga, lečenje često započinje u poodmakloj fazi bolesti.

I za kraj: nemojte nekoga ko fizički izgleda mršavo odmah svrstati u kategoriju anoreksije. Anoreksične osobe nemaju predstavu o tome da su mršave, a osoba koja je mršava, želi da dobije na težini. Zato je ključno pitanje koje razlikuje anoreksiju i mršavost: “Da li mislite da ste debeli?”

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s