Biljna vlakna u svojoj osnovi imaju različite polisaharide, među kojima su: celuloza, hemiceluloza, pektin, lignin, biljne smole, gume. Mogu da se rastvaraju ili ne rastvaraju u vodi, na osnovu čega se biljna vlakna i dele. Tako se vlakna koja se nalaze u pšeničnom zrnu ne mogu rastvoriti u vodi, dok su vlakna iz ovsenih pahuljica rastvorljiva u vodi. Najveći procenat biljnih vlakana nalazi se u koštunjavom voću, jabukama, kruškama, citrusnom voću, paprici, kupusu, zelenoj salati, i integralnim žitaricama.
Peciva i druge namirnice koja u svom sastavu sadrže integralno brašno neće rastvoriti biljna vlakna, pa će u crevima pojačavati viskozitet. Na taj način olakšaće eliminaciju, potpomognu varenje, pogotovu nesvarene hrane, 
povećavaće volumen stolice i delovati na brzinu, odnosno vreme prolaza hrane kroz debelo crevo.
Ishrana bogata biljnim vlaknima utiče na smanjenu potrebu insulina i poboljšanje regulacije glukoze kod dijabetičara. Snižava koncentraciju triglicerida i holesterola u krvi. Najbolji borac protiv holesterola je lignin, strukturni element perifernih ovojnica semenki, koji se veže za žučne kiseline i sprečava apsorbciju holesterola.
Zbog ovih osobina preporučuje se kako preventivno, tako i u lečenju srčanih oboljenja i dijabetesa. Olakšavaju menopauzu, jer sadrže fitoestrogene. Oni sprečavaju karcinom dojke, a pošto su biljna vlakna antioksidansi sprečavaju i pojavu ostalih tumora. Ipak, najbitnija uloga biljnih vlakana je upravo na digestivni trakt, u olakšanju varenja i probave i sprečavanju karcinoma debelog creva.
Dnevne doze
Preporuka svih nutricionista što se tiče biljnih vlakana je: odrasli 20-25 gr/dan; deca mogu da ih unose tek od druge godine života i to godine + 5gr/dan. Važno je unositi podjednak odnos rastvorljivih i nerastvorljivih biljnih vlakana.
Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista
vasnutricionista 