Voda je često zanemarena namirnica. Pošto čini oko 65% ljudskog organizma, neophodno je njeno stalno obnavljanje, jer svakodnevno dolazi do izlučivanja oko 1.5 do 2 litre,na vidljivi i ne vidljivi način(preko kože). Nedostatak vode posebno je vidljiv na koži, jer je ona održavau mekom, elastičnom i pre svega mladom.
Dnevna potreba je 35 grama vode na kilogram težine. Vodu treba uzimati između obroka, a ako je neophodno, posle, a ne pre i u toku jela. Uzimanje vode u toku jela slabi organizam i razređuje želudačnu kiselinu neophodnu za pravilno varenje hrane. Za regulaciju vode u organizmu važno je uzimati dovoljnu količinu soli, jer so vezuje vodu u organizmu. Odraslom čoveku prosečne težine neophodno je da sa hranom unese 3,5 g soli dnevno.
Flasirana voda
Izbor mineralne vode zavisi od ukusa, ali lekari savetuju uzimanje vode bez dodatka ugljen dioksida. Glavna mana flaširane vode, čak i ako potiče iz najčistijih izvora, je što ima veštački ukus, koji joj daje sama ambalaža. Sa tim ukusom u nju dospevaju i makromolekuli plastike. Zato se preporučuje voda iz česme, ali filtriranu što će smanjiti broj mikroorganizama u njoj. Jedan od načina 
struktuiranja je zaleđivanje i ponovno odleđivanje, uz odlivanje određene porcije vode u kojoj su se zadržale štetne materije. Drugi način, koji možda više odgovara mentalitetu savremenog čoveka, jeste se koriste impulsni magnetizatori, koji se jednostavno postave na slavinu i strukturišu vodu na isti način kao da je bila zaleđena i ponovo odleđena.
Prirodna alternativa mineralnoj vodi i prirodnim nezašećerenim sokovima su voće i povrće, koje sadrži mnogo vode. Povrće koje je najbogatije vodom je krastavac, koji sadrži 96,8% vode, paradajiz – 92,9%, patlidžan – 92,6%, tikvice – 92,2% vode. Kada je reč o voću, najbogatija je lubenica sa 90,2%, jagode s 89,55, grejpfrut sa 89,0%, papaja sa 87,9% breskva sa 87,5% vode.
Zašećerene napitke, kafu, crni čaj i alkohol, koji sadrže previše šećera, a malo ili nimalo hranjivih sastojaka, radi zadovoljavanja potrebe za vodom treba umereno dozirati. Oni imaju i diuretsko dejstvo, što znači da pospešuju izlučivanje tečnosti iz organizma. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva ograničeno, a po mogućnosti i potpuno odricanje ovih pića, kao i vrlo retko uzimanje mleka, čokolade, sladoleda i slatkiša. Ukoliko se pije kafa, treba je piti isključivo posle podne, čajevi treba da budu biljni, a mleko, čokoladu, sladoled i slatkiše uzimati na prazan želudac.
Dehidratacija
Nedovoljno unošenje vode postepeno i neprimetno menja metabolizam i dovodi do niza hroničnih degenerativnih promena tkiva i organa. Bolesti kao što su čir na želucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergije i astma mogu biti posledice konstantne dehidracije.
Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista
