Koje ulje je najbolje za prženje?

Biljna ulja prilikom izlaganja visokoj temperaturi prelaze u drugi izomreni oblik kako bi sačuvali svoju strukturu. Trans masti, koje se najviše dobijaju prženjem u fritezi na visokim temperaturama, povećavaju nivo holesterola („lošeg“ u odnosu na „dobar“) u krvi i samim tim štetno utiču na kardio-vaskularni sistem.

Efekti prženja

Kada ulje dostigne svoju tačku sagorevanja, menja hemijsku struktru, što za posledicu ima: smanjen broj antioksidanata koje biljna ulja sadrže. To je poznatija kao tačka dimljenja, kada možete i vizualno da vidite dim iz posude sa uljem, tada je ono prešlo iz cis u trans masnoće

Koja je temperatura prženja u kućnim uslovima? Na niskoj temperaturi to je oko 150 stepeni, na srednjoj oko 200, a prženje na visokim temperaturama idu i do 300 stepeni.

Ražličita ulja imaju različitu temperaturu na kojoj prelaze u trans oblik. Na tabeli su prikazana najčešće korišćena ulja u domaćistvu i temperatura na kojoj izomerizuju.

Ulje	Način proizvodnje	Tačka dimljenja
Bademovo		221 °C
Avokadovo	Rafinisano	270 °C
Loj		250 °C
Puter Puter prečišćen		150 °C 250 °C
Kokosovo	nerafinisano rafinisano	177 °C 204 °C
Kukuruzno	nerafinisano rafinisano	178 °C 230 °C
Laneno		107 °C
Grožđica		216°C
Svinjska mast		190 °C
Maslinovo	eksta devičansko devičansko rafinisano	160 °C 210 °C 199–243 °C
Palmino		235 °C
Kikiriki	hladno ceđeno rafinisano	160 °C 227–229 °C
Susamovo	nerafinisano rafinisano	177 °C 232 °C
Suncokretovo	nerafinisano rafinisano	160 °C 232 °C
Sojino		234 °C

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista