Ako ne unosite masnoće, garantovano mršavite – telu su neophodne masnoće kao izvor toplotne energije, izgradnju ćelijskog zida, obnovu tkiva i za liposolubilne vitamine (A,D,E,K). Shodno tome masti ne treba izbaciti iz upotrebe, već njihov dnevni unos svesti na 20-35 % za odrasle osobe, i 30-40 % za decu, jer se smatra da unos nezasićenih masti pobojšava psihičke funkcije kod male dece. Generalno prilikom unosa masti treba dati prednost nezasićenim mastima naspram zasićenih.
Nemasno mleka ima manje kalcijuma nego punomasno mleko – istraživanja su pokazala da obrano i polu-obrano mleko ima više kalcijuma, zato što se kalcijum nalazi u „vodenom“ delu mleka
Ne jedite ništa posle 8 uveče – digestivni sistem jednako vari namirnice i koristi njihovu kalorijsku vrednost ujutru, u podne ili uveče. Jedina razlika je što tokom dana energetska vrednost namirnica može da se iskoristi tokom kretanja, a ne da se taloži u masne naslage. Preporučuje se da poslednji obrok bude dva sata pre odlaska na spavanje. Ne treba praviti pitanje kada jedete već šta jedete.
Ne treba zajedno jesti krompir i meso – digestivni sistem u isto vreme može da vari različite grupe namirnica, poput ugljenih hidrata i proteina. Različiti enzime učestvuju u digestiji različitih makronutrijenta Proteini se vare pod dejstvom proteaza iz želudačnog, pankreasnog i crevnog soka, a ugljeni-hidrati digestiju započinju još u ustima pod dejstvom amilaze iz pljuvačke. Ne treba zaboraviti da nepostoji namirnice koja sadrži samo jedne makronutrijente
Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista
vasnutricionista 