Za početak šta je to radijacija?
Radioaktivni materijali daju oblik energije koji se zove jonizujuće zračenje. Kada osoba dođe u kontakt sa zračenjem, telo može da apsorbuje ovu energiju. Ako ste izloženi velikom količinom zračenja može doći do zdravstvenih problema.
Radioaktivni elementi koji se prirodno nalaze u životnoj sredini:
- Uranijum je radioaktivni element koji se može naći u zemljištu, vazduhu, vodi, stenama, biljkama i hrani. Uranijum se raspada ili se veoma sporo raspada na druge elemente uključujući radijum i radon.
- Radijum je radioaktivni metal koji se može naći u zemljištu, vodi, stenama, biljkama i hrani.
- Radon je radioaktivni gas koji nema boju, miris i ukus. Radon potiče od raspada uranijuma, koji je radioaktivni element koji se prirodno nalazi u Zemljinoj kori. Tokom milijardi godina, uranijum se raspada u radijum i na kraju u radon.
- Polonijum je radioaktivni materijal koji se prirodno javlja u veoma niskim koncentracijama u životnoj sredini. Može se proizvoditi u univerzitetskim ili nuklearnim reaktorima. Polonijum postaje opasan po zdravlje samo ako uđe u telo udisanjem, preko hrane ili ulaskom kroz ranu. Ova unutrašnja kontaminacija može izazvati zračenje organa, što može dovesti do ozbiljnih medicinskih simptoma ili smrti.
Radijacija ili zračenje je oduvek prirodno prisutna u našem okruženju, ali može se proizvesti veštački. Različiti oblici zračenja mogu biti korisni ili štetni, u zavisnosti od njihove upotrebe, dužini i količini izloženosti, težini, polu i starosti osobe izložena radioaktivnim hemijskim elementima. Ne postoje generalne preporuke vezano za ekvivalent doze tj kolučine apsorbovane radijacije i medicinskog efekta, ali nisu primećeni negativni efekti pri dozama manjim od 5.000 milirema godišnje. Ova doza je ujedno i preporuka za osobe koje rade na odeljenju radiologije. Efekti koji se vide prilikom izlaganju 100.000 milirema tokom kratkog vremenskog perioda su privremeni i reverzibilni. Potrebna je kratkoročna doza veća od 500.000 milirema da izazove smrtni ishod.
U proseku, godišnja izloženost je oko 620 millirema. Polovina ove doze dolazi od prirodnog zračenja i to iz zemlje ili kosmičkih zračenja. Druga polovina dolazi iz izvora zračenja koje je napravio čovek, uključujući medicinske intervencije, letenje avionom, izvori iz industrije…
Prirodni izvori
Sunce i zvezde stalno emituju kosmičko zračenje. Razlike u nadmorskoj visini, atmosferskim uslovima i magnetnom polju Zemlje mogu promeniti količinu (ili dozu) kosmičkog zračenja koje primamo.
Radioaktivni materijali ( uranijum, torijum i radijum) postoje prirodno u zemljištu i stenama. Radona ima najviše u vazduhu, a voda sadrži male količine rastvorenog uranijuma i torijuma, dok je u biljkama i životinjama radioaktivni ugljenik i kalijum. Neki od ovih materijala se unose hranom i vodom, dok se drugi (kao što je radon) udišu.
Ne smemo da zaboravimo da se i u našem telu prirodno nalazi radioaktivni kalijum i ugljenik. Varijacije u dozi od jedne osobe do druge nisu tako velike kao one povezane sa kosmičkim i zemaljskim izvorima.
Radijacija u hrani
Kao što je već objašnjeno sve namirnice sadrže prirodne radionuklide, a mogu da budu i dodatno izložene iz zemlje, vazduha i vode. Nivoi prirodnih radionuklida u hrani i vodi za piće su generalno veoma niski i bezbedni za ljudsku upotrebu.
Najpoznatiji primeri prirodno prisutnih radionuklida u hrani su banane i brazilski orasi. Banane imaju prirodno visok nivo kalijuma i mali deo celokupnog kalijuma je radioaktivan. Svaka banana može da emituje 0,01 milirema radijacije. Ovo je veoma mala količina zračenja i da bi se dobio dnevna prosečna izloženost radijaciji trebalo bi da pojedete oko 100 banana. Kao i banane, brazilski orasi sadrže kalijum, ali sadrže i malu količinu radijuma koji se preuzima iz zemlje u kojoj se uzgaja, s obzirom da im je koren dubok. I možda ćete naići na podatak da je ova količina radana može biti i do 1000 puta veća od količine u svakodnevnoj mešovitoj ishrani. Ali većina tog zračenja neškodljivo prolazi kroz telo. Dok sa druge strane je odličan izvor selena i drugih minerala i pogodan je za zdravstvena stanja poput Hashimoto tiroiditisa, kada se koristi umereno. Naučne publikacije preporučuju da se dnevno jedu dva brazilska oraha (oko 10 g), za optimalni unos selena. Ili 30 g svaka 3 dana. Konzumacija dva brazilska oraha dnevno, može na godišnjem nivou da dovede do 16 milirema.
Pored toga hrana u kojoj se nalazi radionukleidi je beli pasulj, šargarepa, krompir, so, crveno meso…
Ako konzumirate raznovrsnu ishranu u preporučenim količinima, radioaktivnost u hrani ne bi trebalo da Vas zabrine.
Prirodno zračenje u hrani ne treba mešati sa ozračenom hranom tj procesom korišćenja jonizujućih zraka kako bi se sprečilo kvarenje hrane. Hrana se propušta kroz snop zračenja – poput velike baterijske lampe – da bi se ubile bakterije, plesni i druge štetočine u hrani. Ozračena hrana ne dolazi u kontakt sa radioaktivnim materijalima, a zračenje hrane ne čini hranu radioaktivnom.
Dr Olga Ličina
doktor medicine i klinički nutricionista
Izvori:
[1] SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA, Smernice za kvalitet vode za piće — 4. izdanje, SZO, Ženeva (2011).
[2] ZAJEDNIČKI PROGRAM FAO/VHO STANDARDA ZA HRANU, KOMISIJA CODEKS ALIMENTARIUS, Opšti standard Codeka za zagađivače i toksine u hrani i hrani za životinje, Prilog 1 — Radionuklidi, CODEKS STAN 193-1995, CAC, Rim (2006).
[3] Američka nuklearna regulatorna komisija (NRC); Izjava o međunarodnoj politici iz 2014
[4] Bezbednost i sledljivost hrane, Zajednički program FAO/IAEA; 2021
vasnutricionista 