Celijačna bolest i dijeta bez glutena

Celijaka je urođena bolest koja predstavlja imunološku reakciju na protein koji se nalazi u pšenici, ražu, ječmu i ovasu, poznatiji kao gluten. Prvi simptomi javljaju se još kod beba sa šest meseci uvođenjem žitarica u nemlečnu ishranu. Pošto dolazi do imunološke, a samim tim i zapaljenske reakcije u crevima, simptomi i stanje se vremenom pogoršava, jer sluznica creva se svakom novom upotrebom namirnica koje sadrže gluten sve više oštećuje.

Simptomi

 Simptomi koji su digestivne prirode se više sreću kod male dece, poput: dijareje(proliv), opstipacije(zatvor), a nekada i hormonski disbalans koji dovodi do zakasnelog puberteta.

Dakle, klasični znakovi celijake su dijareja i gubitak težine, mada većina ljudi ima ne specifične simptome. Tako da osim simptoma digestivnog trakta može da se javi:

1. Anemija udružena sa nedostatkom gvožđa

2. Osteoporoza u starijem životnom dobu i osteomalacija (omekšavanje kostiju) kod dece

3. Osip po koži (kako je ovo imunološka reakcija javljaju se razni alergijski dermatitisi)

4. Oštećenje zubne gleđi

5. Glavobolje i umor

Lečenje

 Adekvatna terapije se svodi na konzumiranje žitarica koje u sebi nemaju gluten, poput pirinča, kukuruza, heljde, lana, prosa. Ono što je najbitnije jeste da se mora voditi računa da su ove žitarice čuvane u posebnim silosima i da tokom svoje prerade nisu bile u kontaktu sa žitaricama koje  sebi sadrže gluten. I najmanja količina može izazvati algijsko-imunološku reakciju i dovesti do pojave simptoma. Postoje i namirnice koje su neophodne u svakodnovnoj ishrani, i po svojoj prirodi nemaju ni trunke glutena, ako nije došlo do njihovog mešanja sa namirnicama koje ga imaju. Među njima su:mahunarke, koštunjavo voće, jaja i meso, voće i povrće.  Najviše treba voditi računa o mesnim prerađevinama, jer da bi dobile na mesi u njih se stavljaju namirnice koje sadrže gluten.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Beri-beri ili nedostatak vitamina B1

Predstavlja oboljenje gde postoji nedostatak vitamina B-1 ili tiamina. Prvi put je otkrivene na Dalekom Istoku, zbog ujednačene ishrane tj prevelike upotrebe jela sa pirinčom. Ovo je danas jako retka bolest jer se tiamin nalazi u žitaricama, skoro svom voću i povrću koje se jede sveže, jedino ga nema u belom brašnu i šećeru. Tako da uravnoteženom i mešovitom ishranom se unosi dovoljna dnevna količina tiamina. Dnevne potrebe su oko 1.5 mg.

Tiamin učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, odgovoran je za pravilni funkcionisanje mišića i nerava i samu neurotransmisiju.

Postoji različiti oblici ove bolesti, a od težine zavise i simptomi. U lakšim slučajevima nedostatak tiamina izaziva umor, razdražljivost, gubitak apetita, bolove u rukama i nogama, lupanje srca, gubitak u težini. U težim slučajevima dolazi do promene u CNS-u i razvijanja Wernickeove encefalopatije koja izazia ozbiljne neurološke smetnje. Poremećaja hoda, poremećaj vida i sluha, poremećaji pamćenja koji dovode na kraju do amnezije. Najosteljivije grupe su ljudi sa poremećenom funkcijom jetre i hronični alkoholičari, jer nedovoljno unose hranu bogatu tiaminom, oštećena im je apsorpcija u crevima, kao i ubrzana eliminacija tiamina, preko bubrega.

Klasifikacija bolesti

U zavisnosti od sistema na koji deluju postoje četiri vrste beri-beri: mokri beri-beri, koji utiče prvenstveno na kardiovaskularni sistem, suvi beri-beri, koji utiče prvenstveno na nervni sistem, šošin beri-beri, koji je brzo razvija i često dovodi do smrti i infantilni beri-beri, nastaje u prvih četiri meseca kada majka koja doji ne unosi dovoljno tiamina.

Lečenje

 Cilj lečenja je nadoknada nedostatka tiamina ishranom i primenom suplimenata. Lečenje srčanih smetnji kod mokrog beri-beri-a, kao i neurološka i psihijatrijska konsultacija kod suvog.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Skrobut – Deficit vitamina C

Ova bolest je u medicinu ušla kao”bolest moreplovaca” jer dugomesečna putovanja preko okeana u antičko vreme nisu mornarima omogućavala redovan unos vitamina C. Vitamin C, koga najviše ima u paprici, šipku, brokoliju i citratnom voću, je neophodan da se unosi hranom, jer ljudsko telo ne može da ga sintetiše. Pri tom je neophodan za proizvodnju kolagena i reapsorpciju gvožđa.

U današnje vreme skorbut se retko javlja, mada se može javiti kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom i lošim navikama u ishrani, kod starijih ljudi i hroničnih alkoholičara. Deca su posebno osetljiva zbog njihovog ne razvijenog imunoig sistrema, zato njihova ishrana mora biti bogata vitaminom C. Glavni uzrok ne unosa vitamina C mogu biti restriktivne dijete, anoreksija ili alegije na hranu.

Simptomi skorbuta

Početak bolesti je gubitak apetita, telesne težine, dijareje, povraćanje, ubrzano disanje, groznica, osećaj umora, razdražljivost. Kao i paraliza u dugim kostima, otok i krvarenje. Kako bolest napreduje može doći do komplikiacija kao što su:

– krvarenje u koži i gingivama

– krvni podlivi u usnoj duplji i krvarenje u zglobonim šupljinama posle minimalne traume

– skeletne promene zbog poremećenog formiranja osteidnog matriksa

– otežano zarastanje rana i širenje infekcija

– anemija kako zbog krvarenja, tako i  zbog sekundarnog pada apsorcije gvožđa

Teži oblici skorbuta karakterišu se: otokom gingiva, krvarenjem i sekundarnom bakterijskom infekcijom.

Kod novorođenčadi sa skorbutom, simptomi su jako izraženi. Beba je anksiozna, nervozna i razdražljiva. Često će držati noge u položaju žabe kako bi olokšala bol koji izaziva pseudoparaliza. Često je krvarenje koje se javlja u nižim delovima dugih kostiju.

Kada lekar zaključi da simptomi odgovaraju skorbutu, pomoću analize krvi testira serumski nivo askorbinske kiseline. Radiološke analize su neophodne kako bi se zaključilo do kog oštećenja kostiju je skorbut doveo.

Skorbut se leči uzimanjem tableta ili injekcija sa vitaminom C. Neophodno je promeniti navike u ishrani, a suplimenti mogu delotvorno da deluju u terapiji.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Karijes – preterano uzimanje šećera

Karijes je hronično oboljenje zuba koje napreduje progresivno, dovodi do razaranja strukture samog zuba. Nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja šećera. Ugljeni hidrati deluju zajedno sa bakterijama usne duplje i u plakovima stvaraju naslage koje napadaju zubnu gledj i dovode do kvara zuba. Međutim razni drugi faktori utiču na nastanak karijesa kao što su: rasa, nasledni činioci, životno doba, pol, funkcija endokrinih žlezda.
Karijes kod dece
Kod dece postoje tri životna doba u kojima postoji povećana predispozicija za razvoj karijesa: od rođena do treće godine života, za vreme prisustva mlečnih i stalnih zuba (od 7 do 10 godine) i u pubertetu zbog hormonskih i psihosomatskih promena i slabije oralne higijene Veoma je važno znati da često uzimanje prostih šećera, kao što su slatkiši i sokovi, kao i  drugih ugljenih hidrata ubrzava nastajanje ove bolesti, zbog čega treba obratiti pažnju na dečiju ishranu. Pranje zuba i održavanje higijene usta smanjuje rizik od nastanka karijesa

Dijagnostika
Karijes se dijagnostikuje na osnovu objektivnog nalaza, anamnestičkih podataka i obavljenih dijagnostičkih testova. Pregled se obavlja direktnom ili indirektnom inspenkcijom (pomoću ogledalceta), ispitivanjem površine zuba stomatološkim sondama. Značajna su i subjektivna zapažanja pacijenta, kao npr. osetljivost zuba na razne nadražaje (toplo ili hladno), kao i osećaj bola. Za postavljanje konačne dijagnoze neophodni su rengenski snimci zuba.

Lečenje
Prema fazama lečenja, lekovi koji se koriste za tretman karijesa zuba se dele na one koji čiste kariozno mesto i one koji služe za popravljanje kaviteta zuba. Sredstva za punjenje kaviteta mogu biti privremena i trajna. Kariozno mesto se čisti mehanički i pomoću dezinficijenasa i antiseptika.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Bulimija

Bulimia nervosa je psihički poremećaj ishrane, koji se manifestuje epizodama prejedanja i epizodama povraćanja. Bulimija nervoza se javlja češće kod devojaka nego kod momaka i to u razdoblju srednje i kasne adolescencije.

Ova bolest se manifestuje promenama u raspoloženju i ponašanju, zato što se tokom epizoda prejedenja i povraćanja javlja povišeni nivo seratonina i dopamina, što može, tokom lečenja, da se kontroliše antidepresivnim lekovima. Posle povraćanja, u krvi se nalaze velike količine endorfina koje daju osećaj sreće.

Uzroci nastajanja bulimije mogu da budu zlostavljanje u detinjstvu i poremećeni odnosi sa majkom. Bulimične osobe doživljavaju hranu kao simboličnu zamenu za ljubav, jer su u detinjstvu jedini odnos sa majkom imale kroz hranjenje. Svaki puta kada su uznemirene nesvesno traže hranu i tako hranom zamenjuju ljubav. Osećaji nesigurnosti, uznemirenosti i žalosti za njih su nepodnošljivo bolni i moraju ih zameniti hranjenjem, kako ne bi morali da se nose sa pravim emocijama. Ali posle epizode prekomernog unosa hrane, javlja se osećaj krivice koji dovodi do namernog povraćanja ili pražnjenja pomoću lakstaiva.

Kod bulimičnih osoba često postoji sklonost ka samopovređivanju koje takođe služi kao način za otklanjanje bolnih osećanja, jer se psihičku bol teže podnose od fizičke. To su jako nesigurne osobe, koje imaju komplekse niže vrednosti, a od njih se obično traže da postignu mnogo. Najbolja ćerka, najbolja učenica, studenkinja, najbolja u sportu, negde izgubi konce nad svojim životom. Jedino što može da kontroliše jeste način hranjenja, tačnije unos hrane i koliko je hrane posle toga “izbacila”. Teškoća kod lečenja je što i ako su one svesne postojanja problama,  doživljavaju ga kao „lošu naviku“ s kojom mogu prestati kada god zažele, što im je zabluda. Obično odlaze na terapiju tek kada porodica otkrije što se događa i kada počne da vrši pritisak.

Jako ju je teško otkrite, jer većina osoba koje pate od bulimije su normalne težine ili sa težinom malo iznad proseka.Može se otkriti poremećajem u balansu elektrolita i u lučenju hormona, što za posledicu može da da izostanak menstruacije i suvoću vagine.

Opšte zdravstveno stanje osobe obolelih od bulimije zavisi od toga koliko se često prejeda i čisti. Takva osoba može povraćati jednom mesečno ili nekoliko puta na dan. Telesne promene uključuju oticanje želuca, upalu jednjaka, povećane žlezda vrata, krvarenje zubi i bolesti desni usled povraćanja zbog nagrizanja od strane želudačne kiseline. Dehidratacija i disbalans elektrolita usled povraćanja mogu izazivati poremećaje ritma srca, grčenje mišića, ili potpunu ukočenost. U težim slučajevima, neki od ovih telesnih problema mogu dovesti do smrti.

Za lečenje je neophodan ceo tim stručnjaka: psiholog, psihijatar, endokrinolog i lekar opšte prakse, kao i uključivanje porodice. Ali najteži deo zadatka je pristanak same osobe na lečenje. Ponekad je neophodna i hospitalizacija, radi nadoknade tečnosti i popravljanja opšteg stanja.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Gojaznost

Gojaznost je prekomerna telesna masa koja nastaje usled povećanja masnog tkiva u i to iznad 30% kod žena i iznad 25% kod muškaraca. Svako povećanje telesne mase 10% više od idealne težine smatra se gojaznošću. Ali ovde se vodi računa da se povećanje telesne težine odnosi na višak masnog tkiva, jer postoji povećanje telesne težine kod nekih hroničnih bolesti(usled nakupljanja tečnosti), u trudnoći ili povećanje mišićne mase kod sportista.

Gojaznost u pubertetu je podjednaka među polovima, a posle je češća kod žena nego kod muškaraca. Gojaznost može nastati kao poremećaj rada žlezda, ili usled raznih naslednih faktora, ali obično nastaje usled preteranog unosa lipida i ugljenih hirdrata koji se deponuju kao masti.

U modernom društvu, gojaznost je dosta rasprostranjena i usled stresnog života i takozvanog „emocionalnog prejedanja“. Usled ubrzanog načina živoata, postoje nepravilne navike i način na koji se hrana konzumira.Vreme odmora se koristi u mirovanju, uz televiziju i video igrice. Slatki napici i voćni sokovi su glavni krivci gojaznosti kod mladih. Kada nastupi gojaznost, jako je teško vratiti se na pređašnju kilažu. Zbog toga što je došlo do promene rasporeda masti u organizmu. Kod muškog pola se masno tkivo nagomilava se u grudnom košu, gornjem delu trbuha, na vratu i licu, a kod ženskog se pretežno nagomilava u trbuhu, glutealnim predelima i ektremitetima.

Čak i rigorozne dijete daju slabo vidljive efekte, pa gojazne osobe ubrzo “dignu ruke”. Mršavljenje uz vežbe je takođe otežano, jer gojazne osobe imaju promene na lokomotornom aparatu. Degenerativne promene se dešavaju na zglobovima kolena, kičmenomg stuba, karlice i stopala, što rezultuje tegobama (bolovima) pri kretanju. Pošto višak masti i holesterola ostavlja promene na krvnim sudovima, to za posledicu daje povišen krvni pritisak, arterosklerozu, infarkt, šećernu bolest, šlog. Dolazi do slabljenja imunog sistema, što daje infekciju respiratornog sistema, masnu infekciju jetre.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Kako izbeći noćne obroke

Postoji pravilo da ne trebe unositi nikakvu hranu dva sata pre odlaska u krevet. To ne znači da ne smete unositi baš nikakvu hranu, pogotovu ako radite neki projekat toku noći ili učite, što uvek izaziva nervozu i pojačanu želju za jelom. Kako biste izbegli sporiji noćni metabolizam, čak i kada ste budni,  napravite  manje zdrave užine.

Pre svega odredite kalorijsku vrednost užine. Do 200 kalorija je prihvatljivo za večernji obrok. Da bi on bio i zdrav, unapred odredite od čega će se sastojati, i te namirnice stavite na dohvat ruke. Kao što su: šolja žitarica prelivene mlekom, topla čokolada, jogurt, pola sendviča ili voće. Nikako ne uzeti sve navedene namirnice, jer se tako prelazi broj od dozvoljenih 200 kalorija.

Ako pojedete samo određenu količinu užine koju ste spremili, tako određujete granicu da li zaista imate noćni napad gladi ili samo jedete iz dosade. Ako svaki put kada posegnete za hranom ujedno sedite i gledate televiziju, a ne postavite obrok na sto, postoji mogućnost da užine nisu povezane sa glađu. Nađite drugi način na koji možete da zaposlite ruke, ili u krajnjem slučaju napravite noćnu šetnju.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Gojaznost kod dece

Procenat gojaznosti kod dece je u stalnom porastu u poslednjih deset godina. Glavne posledice ove tendencije je nastanak raznih nezaraznih bolesti modernog doba, kao što su dijabetes melitus, kardio-vaskularne bolesti i gojaznost u starijem dobu. Postoje mnogi faktori koji dovode do nastanka gojaznosti, među njima su: genetika, nedostatak fizičke aktivnosti, loše navike u ishrani ili kombinacija svih ovih faktora.  U retkim slučajevima uzrok može biti medicinske prirode: narušen rad štitne žlezde može prouzrokovati povećanje telesne težine.

Najbolji način za zdravo postizanje i održavanje telesne težine tokom rasta su fizička aktivnost u kombinaciji sa zdravom hranom. Od malena treba naviknuti dete da se bavi sportom. Kada napuni šest-sedam godina, zajedno sa detetom treba birati sport koje bi u tom trenutku želelo da trenira. Bitna je polazna tačka i motivacija, čak i ako želi da na svake dve nedelje menja sport, treba pratiti njegove želje i motivisati ga.

Potrudite se da dete nauči da nosi užinu od kuće kada je u školi, a kod kuće grickalice zamenite voćem. Najgore što može da se desi je da dete postane zavisno od fast food restorana. Oni izprva izgledaju kao najlakše i najbrže rešenje, ali fast food hrana je puna masnoće i praznih kalorija koje neće zadovoljiti nutritivne potrebe deteta.
Da bi se tačno odredilo da li je dete gojazno ili ne, neophodna je procena lekara. On će najbolje oceniti da li dete ima problem sa težinom tako što će izračunati da li je u granicama normale za taj uzrast i visinu. Slobodna procena se ne preporučuje, jer deca rastu nepredvidljivo.  Dešava se da deca prvo dobiju na težini, pa tek onda na visini. Zato je najbolje da doktor odredi da li će dete svoju težinu “izrasti” ili ne.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Anoreksija ili kada mršavljenje dovede do bolesti..

Anoreksija nervoza je psihički poremećaj u čijoj osnovi postoji patološki strah od gojenja. Osobe imaju iskrivljenu predstavu o sebi, i kada god se pogledaju u ogledalu vide sebe kao gojaznu osobu, bez obzira na njihovu pravu telesnu masu. Bolest je primarno psihički poremećaj, sekundarno dolazi do poremećaja ishrane, a u daljem toku može se komplikovati različitim zdravstvenim tegobama, pa čak i otkazivanjem različitih organa.

Uzrok teškog gubitka apetita ima emocionalne razloge. Ovaj poremećaj  nastaje sa započinjanjem puberteta pre svega kod devojčica (za razliku od bulimije koja nastaje kada se period adolescencije završio), kada se telo fiziološki menja, što dovodi do povećane svesnosti o sopstvenom izgledu. Uzroci poremećaja nisu u potpunosti poznati, mada najnovija istraživanja ukazuju da postoje geni (1p33-36, 1q41 i11q22) koji su odgovorni za nastanak anoreksije.

Osobe sklone ovom poremećaju obično pokazuju pojačanu nesigurnost koja nastaje zbog naglog fizičkog razvoja, anksioznost, stid, a sve ovo pogoršavaju i zadirkivanja od strane vršnjaka. Nečija usputna primedba na račun izgleda može da bude okidač za početak razvoja bolesti. Drugi, jako bitan psihički činilac jeste odnos sa majkom. Majke anoreksičnih devojaka često su anksiozne osobe, koje svoju ljubav prema deci pokazuju pomoću hrane i obično su takva deca u detinjstvu bucmasta. Prvi otpor prema takvom načinu iskazivanja emocija, devojčice pokazuju u tinejdžerskom dobu. Takođe, kod nekih osoba kod kojih postoji porodična istorija postojanja nekih od poremećaja ishrane, do pojave oboljenja može doći usled “učenja po modelu”.

Izgladnjivanje obično počinje sa raznim dijetama, što postepeno vodi izbegavanju svakog obroka. Osobe i intenzivno vežbaju, ali i pored toga imaju utisak da šta god pojedu mogu dobiti na težini. Imaju stalnu potrebu za ogledanjem i poređenjem svog tela sa drugima. Da se promene ne bi primetile nose široku odeću i izbegavaju obroke sa porodicom. Ako su primorane da jedu pred nekim to rade jako bojažljivo, jer imaju osećaj da ih neko stalno posmatra i osuđuje način na koji konzumiraju hranu. Za njih ne postoji omiljena hrana, samo ona koju “manje ne vole”.

Kao posledica velikog gubitka telesne mase, postepeno se javljaju i telesne manifestacije: stanje potpune fizičke iscrpljenosti, usporen puls, nizak krvni pritisak, osetljivost na hladnoću; koža je suva i perutava, pojačana je maljavost, javljaju se promene u krvnoj slici i poremećaj elektrolita, i poremećaji endokrinog sistema, gubitak menstruacije i demineralizacija kostiju, koja u kasnijem životnom dobu može prouzrokovati osteoporozu.

Lečenje ovog poremećaja je dugotrajan i naporan proces. Da bi lečenje bilo uspešno, osoba mora da bude svesna svog poremećaja, i da želi da dobije na težini, što uglavnom nije slučaj. Anoreksične osobe  ne mogu da zaustave potrebu za mršavljenjem. Anoreksija ukoliko se ne leči može biti opasna po život. Lečenje sprovodi tim lekara, na čelu sa psihijatrom. U lečenje je aktivno uključena i porodica obolelog, što nekada može predstavljati problem, jer porodica često ne primećuje i negira problem. Iz tog razloga, lečenje često započinje u poodmakloj fazi bolesti.

I za kraj: nemojte nekoga ko fizički izgleda mršavo odmah svrstati u kategoriju anoreksije. Anoreksične osobe nemaju predstavu o tome da su mršave, a osoba koja je mršava, želi da dobije na težini. Zato je ključno pitanje koje razlikuje anoreksiju i mršavost: “Da li mislite da ste debeli?”

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Ortoreksija – patološka konzumacija zdrave hrane

Ortoreksija nervosa je termin koji se koristi kako bi se opisala opsednutost ljudi zdravom ishranom. Osobe koje boluju od ovog poremećaja održavaju dijetu sa isključivo zdravim principom ishrane. One vode računa o savkoj namirnici koju unose i pridržavaju se raznim načinima ishrane koji ne obezbeđuju uvek odgovorajuće namirnice neophodne za život. To u težim slučajevima može dovesti i do pojave malnutricije (pothranjenosti) ili smrti. U većini slučajeva, ovakva ishrana nastaje kao posledica potiskivanja želje za “zabranjenom”, “nezdravom” hranom, što kod osobe izaziva gubitak samopouzdanja zbog konstantne želje za istom.

Ortoreksija je složenica nastala od grčkih reči ortho-( ορθο-), što znači ispravan, i orexis-( όρεξις), što znači apetit. Ljudi sa ovim problemom ne žele da smanje telesnu masu, nego da se ispravno hrane, ali vremenom ovaj način ishrane prelazi u problem.

 Kako nastaje

I ortoreksija, kao i svi poremećaji ishrane, obično počinje naivno. Ljudi u početku više obraćaju pažnju na ishranu, izbacuju nezdravu hranu, pribegavaju organskoj hrani i makrobiotici. Iako počinje kao želja da se popravi opšte stanje oranizma, vremenom, osobe ukidanjem svojih nezdravih navika počinju da osećaju nadmoć nad onima koji se hrane “brzom hranom”. Pravilna ishrana, odabir namirnica i planiranje obroka postepeno postaje njihova opsesija, zbog koje počinju da zanemaruju ljude oko sebe, svoju porodicu i prijatelje.

Kako se preteruje u zdravoj hrani, prilikom ovakve ishrane ne uspevaju da se unose svi neophodni hranjivi sastojci, nasuprot ubeđenju osoba sa ortoreksijom da je jedino njihov način ishrane pravilan i zdrav. Zbog toga upadaju u začarani krug iz koga teško mogu da izađu.

 Otkrijte ortoreksiju

Pošto je ortoreksija kao i većina poremećaja ishrane prvenstveno psihološke prirode, za otkrivanje se koriste psihološke metode testiranja. Bratman je napravio test od deset pitanja i ako osoba na četiri i više odgovori potvrdno može se svrstati u grupu ljudi kojima preti ovaj poremećaj.
Bratmanov test

1. Provodite li tri i više sati dnevno razmišljajući o zdravoj hrani?
2. Primećujete li kako planirate obroke za nekoliko dana unapred?
3. Da li Vam je nutritivna vrednost obroka bitnija od uživanja u jelu?
4. Da li Vam se kvalitet života snizio otkad se povećao kvalitet Vaše ishrane?
5. Jeste li u poslednje vreme postali strožiji prema izboru hrane?
6. Da li Vam konzumacija zdrave hrane diže samopouzdanje?
7. Jeste li se radi konzumacije zdrave hrane odrekli hrane u kojoj ste uživali?
8. Da li Vam navike u ishrani stvaraju teškoće u konzumaciji hrane izvan kuće, udaljavajući Vas od porodice i prijatelja?
9. Osećate li se krivim ako povremeno pojedete nezdravu hranu?
10. Osećate li potpun mir i kontrolu nad samim sobom ako jedete zdravo?

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista