Tag Archives: dijete

Bulimija

Bulimia nervosa je psihički poremećaj ishrane, koji se manifestuje epizodama prejedanja i epizodama povraćanja. Bulimija nervoza se javlja češće kod devojaka nego kod momaka i to u razdoblju srednje i kasne adolescencije.

Ova bolest se manifestuje promenama u raspoloženju i ponašanju, zato što se tokom epizoda prejedenja i povraćanja javlja povišeni nivo seratonina i dopamina, što može, tokom lečenja, da se kontroliše antidepresivnim lekovima. Posle povraćanja, u krvi se nalaze velike količine endorfina koje daju osećaj sreće.

Uzroci nastajanja bulimije mogu da budu zlostavljanje u detinjstvu i poremećeni odnosi sa majkom. Bulimične osobe doživljavaju hranu kao simboličnu zamenu za ljubav, jer su u detinjstvu jedini odnos sa majkom imale kroz hranjenje. Svaki puta kada su uznemirene nesvesno traže hranu i tako hranom zamenjuju ljubav. Osećaji nesigurnosti, uznemirenosti i žalosti za njih su nepodnošljivo bolni i moraju ih zameniti hranjenjem, kako ne bi morali da se nose sa pravim emocijama. Ali posle epizode prekomernog unosa hrane, javlja se osećaj krivice koji dovodi do namernog povraćanja ili pražnjenja pomoću lakstaiva.

Kod bulimičnih osoba često postoji sklonost ka samopovređivanju koje takođe služi kao način za otklanjanje bolnih osećanja, jer se psihičku bol teže podnose od fizičke. To su jako nesigurne osobe, koje imaju komplekse niže vrednosti, a od njih se obično traže da postignu mnogo. Najbolja ćerka, najbolja učenica, studenkinja, najbolja u sportu, negde izgubi konce nad svojim životom. Jedino što može da kontroliše jeste način hranjenja, tačnije unos hrane i koliko je hrane posle toga “izbacila”. Teškoća kod lečenja je što i ako su one svesne postojanja problama,  doživljavaju ga kao „lošu naviku“ s kojom mogu prestati kada god zažele, što im je zabluda. Obično odlaze na terapiju tek kada porodica otkrije što se događa i kada počne da vrši pritisak.

Jako ju je teško otkrite, jer većina osoba koje pate od bulimije su normalne težine ili sa težinom malo iznad proseka.Može se otkriti poremećajem u balansu elektrolita i u lučenju hormona, što za posledicu može da da izostanak menstruacije i suvoću vagine.

Opšte zdravstveno stanje osobe obolelih od bulimije zavisi od toga koliko se često prejeda i čisti. Takva osoba može povraćati jednom mesečno ili nekoliko puta na dan. Telesne promene uključuju oticanje želuca, upalu jednjaka, povećane žlezda vrata, krvarenje zubi i bolesti desni usled povraćanja zbog nagrizanja od strane želudačne kiseline. Dehidratacija i disbalans elektrolita usled povraćanja mogu izazivati poremećaje ritma srca, grčenje mišića, ili potpunu ukočenost. U težim slučajevima, neki od ovih telesnih problema mogu dovesti do smrti.

Za lečenje je neophodan ceo tim stručnjaka: psiholog, psihijatar, endokrinolog i lekar opšte prakse, kao i uključivanje porodice. Ali najteži deo zadatka je pristanak same osobe na lečenje. Ponekad je neophodna i hospitalizacija, radi nadoknade tečnosti i popravljanja opšteg stanja.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Gojaznost

Gojaznost je prekomerna telesna masa koja nastaje usled povećanja masnog tkiva u i to iznad 30% kod žena i iznad 25% kod muškaraca. Svako povećanje telesne mase 10% više od idealne težine smatra se gojaznošću. Ali ovde se vodi računa da se povećanje telesne težine odnosi na višak masnog tkiva, jer postoji povećanje telesne težine kod nekih hroničnih bolesti(usled nakupljanja tečnosti), u trudnoći ili povećanje mišićne mase kod sportista.

Gojaznost u pubertetu je podjednaka među polovima, a posle je češća kod žena nego kod muškaraca. Gojaznost može nastati kao poremećaj rada žlezda, ili usled raznih naslednih faktora, ali obično nastaje usled preteranog unosa lipida i ugljenih hirdrata koji se deponuju kao masti.

U modernom društvu, gojaznost je dosta rasprostranjena i usled stresnog života i takozvanog „emocionalnog prejedanja“. Usled ubrzanog načina živoata, postoje nepravilne navike i način na koji se hrana konzumira.Vreme odmora se koristi u mirovanju, uz televiziju i video igrice. Slatki napici i voćni sokovi su glavni krivci gojaznosti kod mladih. Kada nastupi gojaznost, jako je teško vratiti se na pređašnju kilažu. Zbog toga što je došlo do promene rasporeda masti u organizmu. Kod muškog pola se masno tkivo nagomilava se u grudnom košu, gornjem delu trbuha, na vratu i licu, a kod ženskog se pretežno nagomilava u trbuhu, glutealnim predelima i ektremitetima.

Čak i rigorozne dijete daju slabo vidljive efekte, pa gojazne osobe ubrzo “dignu ruke”. Mršavljenje uz vežbe je takođe otežano, jer gojazne osobe imaju promene na lokomotornom aparatu. Degenerativne promene se dešavaju na zglobovima kolena, kičmenomg stuba, karlice i stopala, što rezultuje tegobama (bolovima) pri kretanju. Pošto višak masti i holesterola ostavlja promene na krvnim sudovima, to za posledicu daje povišen krvni pritisak, arterosklerozu, infarkt, šećernu bolest, šlog. Dolazi do slabljenja imunog sistema, što daje infekciju respiratornog sistema, masnu infekciju jetre.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista