Tag Archives: jaja

Sirova ishrana zdrava ili ne

U poslednje vreme raste trend dijete sirovom ishranom sa različitm benefitima po zdravlje. Uglavnom se zasniva na sirovom voću i povrću. Voće je bogatije nutrijentima kada se jede sirove, većina orašastih plodova je sigurno da se jede sirovo, kao i neko povrće poput salata, šargarepe. Međutim neke namirnice se ne smeju jesti sirove jer se teško vare, mogu izazavati alergijsku reakciju ili čak biti otrovne. Takođe, kada hrana nije termički obrađena može da dovode do bakterijske infekcij.

Spanać

Spanać i bebi spanać su popularni u zelenim smoothijima. Sirovi spanać sadrži veliku koncentraciju oksalata koji može da izazove kamen u bubrezima. Prilikom kuvanja količina oksalata u spanaća može da snizi nivo oksalata za čak 87%

Plavi patlidžan

Spada u familiju paradajiza i sa botaničke tačke gledanja je voće. Ne preporučuje se da se konzumira u sirovom obliku jer sadrži toksin solanin i može da dovede do trovanja, pogotovo kada se uzima u velikoj količini. Simptomi trovanja su mučnina, povraćanje, glavobolja, dijareja, bolovi u stomaku. Prilikom kuvanja dolazi do neutralizacije solanina i samim tim je namirnica pogodna za upotrebu.

Pečurke

Pečurke mogu da sardže bakterije koje su „ubiju“ prilikom kuvanja. Neke vrste imaju u tragu kancerogene toksine koji se eliminišu kuvanjem. Šitake su bogate formaldehidom koji je senzitivan na toplotu i neutralizuje se. Takođe sirove pečurke sadže hitin, složeni ugljenihidrat koji se ne rastvara u našem digestivnom traktu i zbog toga je težak za varenje. Hitin se razlaže na prosrije ugljenehidrate pod dejstvom toplote.

Kukuruz

Ne postoji dokazi koji govori da kukuruz ne sme da se jede sirov, ali svoj potpuni benefit dobija tek kuvanjem. Kukuruz tokom kuvanja gubi vitamin C, ali mu se raste aktivnost antioksidanta, koji smanjuju rizik nastanka koronarnih bolesti i Alzhajmerove bolesti.

Krompir

Sirov krompir izaziva nadimanje i ostale gastroenterološke tegobe zbog vlakna koja se teško vare. Kuvanjem dolazi do rastvaranja ovih vlakana, čime se olakšava proces varenja. Krompir sadrži glikoalkaloide koji mogu biti toksični i obično su u kori. Zbog toga se krompir uvek konzumira termički obrađen i bez kore

Mleko,meso i jaja

Sirovo nekuvano meso koje je postalo popularno u paleo dijetama, nosi veliki rizik po zdravlje, jer može sadržati Campilobacter, Salmonellu, E.coli, Yersenie, i ostale bakterije koje mogu da dovedu do ozbiljnih bakterijskih infekcija. Mleko i jaja mogu sadržati Sallmonelu i E.coli. Sve ove bakterijske flore se neutrališu kuvanjem.

I ako ih većina ljudi ne jedu, semenke jabuke i semenke kasjije sadrže jedinjenja koja mogu da se pretvore u organski cijanid i da budu samim tim otrovne

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Da li treba izbaciti žumance?

Već godinama postoji teze da treba izbaciti jaja iz ishrane ili ih svesti na  minimum. Celo kokošije jaje je izuzetna namirnica puna hranjivih  sastojaka.  Neophodna za pravilan rast i razvoj dece. Bogata proteinima,   jodom,  selenom.  Ali glavna polemika je nastala oko konzumacije žumanca i nastanka koronarnih bolesti

O holesterolu i zasićenim mastima……

Holesterol sam po sebi je neophodna komponenta ćelijske membrane i  učestvuju u metabolizmu hormona.

Sve namirnice životinjskog porekla su bogate holesterolom, ali i zasićenimeggs-generic-120718 mastima.

 Zasićene masti su glavni faktor koji učestvuju na nivo LDL  holesterola, mnogo više od samog holesterola. Neka istraživanja su  pokazala da  smanjenje zasićenih masti u svakodnevnoj ishrani za  7% već primetno snižava  nivo LDL holesterola.

Žumance jeste bogato holesterolom (184 mg), ali ima nizak nivo zasićenih  masti. Zbog toga je bolja preporuka od nekih drugih proteina životinjskog  porekla.

Dozvoljen dnevni unos holesterola je 300 mg, odnosno 200 mg za osobe sa  povećanim rizikom od nastanka koronarnih bolesti.

Zaključak: Dozvoljen je unos 1-2 celog jaja dnevno, pogotovu kod dece  u razvoju.

Sami birajte šta je izvor životinjskog holesterola koji ćete tokom dana  uneti, samo da količina bude u opsegu dozvoljenih vrednosti.

Stvar je u meri i  balansu.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista