Pravilna ishrana nije samo brojanje kalorija

Kalorije jesu bitne i predstavljaju izvor energije za svakodnevne aktivnosti, ali nisu sve kalorije iste. Moguće je smanjiti kalorijski unos na 1500  kcal dnevno, a da opet udjete  u malnutriciju. Postoje osobe koje su gojazne, ali  u imaju nedostatak određenih minerala  koji dovode do određenih  patoloških stanja, najčešće amemiju. To je zato što brojanjem kalorija ne dobijate sve  nutrijente koji su neophodni za svakodnevnu ishranu. Prilikom pravilne ishrane treba se  fokusirati na kvalitet hrane, a ne na kvanitet kalorija u hrani. Treba uzeti u obzir  koliko masnoće, proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala ima u jednom obroku  da bi on mogao da bude izbalansiran i pravilan.

Izvori kalorija

Izvori kalorija se dobijaju iz makronutrijenata i to:

1 g ugljenih hidrata = 4,1 Kcal

1 g proteina = 4,1 Kcal

1 g masti = 9,3 Kcal

1g alkohola = 7,1 Kcal

Neophodno je izbalanisarati unos svakih od ovih makrnutrijenata,  jer svaki od njih ima posebnu funkciju u organizmu. Glavna funkcija proteina  je gradivna, ugljenih hidrata je da daje energiju za  različite metaboličke procese, dok masti imaju i energetsku i gradivnu, ali i regulativnu ulogu. Neophodno je svaku grupaciju unositi u pravilnoj količini da ne bi došlo do nuspojava kao što su: slabljenje imunog sistema, hormonskog disbalansa i metaboličkog sindroma.

Dnevne energetske potrebe iz različitih nutrijenata treba da budu: 10-25 % proteina, ugljenig hidrata 45- 65 % i masti 15-30 %

Nikako nemojte zanemarite minerale i vitamine iz svežeg voća i povrća, ali ih možete naći i u mesu, mahunarkama i mlečnim proizvodima.

Zaključak da nije bitan broj kalorija, koliko njihov izvor. Svakodnevno se trudite da imate raznovrsnu ishranu kojom ćete pokriti sve neophodne  potrebe  organizma

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Ortoreksija – patološka konzumacija zdrave hrane

Ortoreksija nervosa je termin koji se koristi kako bi se opisala opsednutost ljudi zdravom ishranom. Osobe koje boluju od ovog poremećaja održavaju dijetu sa isključivo zdravim principom ishrane. One vode računa o savkoj namirnici koju unose i pridržavaju se raznim načinima ishrane koji ne obezbeđuju uvek odgovorajuće namirnice neophodne za život. To u težim slučajevima može dovesti i do pojave malnutricije (pothranjenosti) ili smrti. U većini slučajeva, ovakva ishrana nastaje kao posledica potiskivanja želje za “zabranjenom”, “nezdravom” hranom, što kod osobe izaziva gubitak samopouzdanja zbog konstantne želje za istom.

Ortoreksija je složenica nastala od grčkih reči ortho-( ορθο-), što znači ispravan, i orexis-( όρεξις), što znači apetit. Ljudi sa ovim problemom ne žele da smanje telesnu masu, nego da se ispravno hrane, ali vremenom ovaj način ishrane prelazi u problem.

 Kako nastaje

I ortoreksija, kao i svi poremećaji ishrane, obično počinje naivno. Ljudi u početku više obraćaju pažnju na ishranu, izbacuju nezdravu hranu, pribegavaju organskoj hrani i makrobiotici. Iako počinje kao želja da se popravi opšte stanje oranizma, vremenom, osobe ukidanjem svojih nezdravih navika počinju da osećaju nadmoć nad onima koji se hrane “brzom hranom”. Pravilna ishrana, odabir namirnica i planiranje obroka postepeno postaje njihova opsesija, zbog koje počinju da zanemaruju ljude oko sebe, svoju porodicu i prijatelje.

Kako se preteruje u zdravoj hrani, prilikom ovakve ishrane ne uspevaju da se unose svi neophodni hranjivi sastojci, nasuprot ubeđenju osoba sa ortoreksijom da je jedino njihov način ishrane pravilan i zdrav. Zbog toga upadaju u začarani krug iz koga teško mogu da izađu.

 Otkrijte ortoreksiju

Pošto je ortoreksija kao i većina poremećaja ishrane prvenstveno psihološke prirode, za otkrivanje se koriste psihološke metode testiranja. Bratman je napravio test od deset pitanja i ako osoba na četiri i više odgovori potvrdno može se svrstati u grupu ljudi kojima preti ovaj poremećaj.
Bratmanov test

1. Provodite li tri i više sati dnevno razmišljajući o zdravoj hrani?
2. Primećujete li kako planirate obroke za nekoliko dana unapred?
3. Da li Vam je nutritivna vrednost obroka bitnija od uživanja u jelu?
4. Da li Vam se kvalitet života snizio otkad se povećao kvalitet Vaše ishrane?
5. Jeste li u poslednje vreme postali strožiji prema izboru hrane?
6. Da li Vam konzumacija zdrave hrane diže samopouzdanje?
7. Jeste li se radi konzumacije zdrave hrane odrekli hrane u kojoj ste uživali?
8. Da li Vam navike u ishrani stvaraju teškoće u konzumaciji hrane izvan kuće, udaljavajući Vas od porodice i prijatelja?
9. Osećate li se krivim ako povremeno pojedete nezdravu hranu?
10. Osećate li potpun mir i kontrolu nad samim sobom ako jedete zdravo?

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista