Tag Archives: kostunjavo voce

Kikiriki snižava pritisak i šećer

Kikiriki je jedna od omiljenih grickalica, mada nažalost i jedna od najčešćih alergija na hranu. Ako imate sreće da možete da uživate u istom vreme je da saznate nešto više o njemu.

Da li ste čuli za arginin? Reč je o aminokiselini koja reguliše krvni pritisak, šećer i nivo masti u krvi. Pored arginina, kikiriki sadrži i folnu kiselinu, koja smanjuje rizik od bolesti srca i depresije, a sprečava i deformacije ploda u trudnoći.

kikiriki-u-ljusci_01

Šoljica kikirikija (146g) ima otprilike 828 kalorija, 38g proteina, 24g hidrata, 72g masti, 13g kalcija, 37g gvozdja, izvor je niacina, folne kiseline (preporučuje se trudnicama), mangana i cinka. Kikiriki je prirodan izvor vitamina D i E. Snižava nivo holesterola u krvi, pomaže u sprečavanju dijabetesa. Preporučuje  se kupovati ga neljuštenog jer takav sadrži više vitamina i minerala.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Držite nivo holesterola u normali

Holesterol je osnovna gradivna materija za sintezu seksualnih hormona, žučnih soli i ćelijskih memebrana. Nalazi se isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Organizam ga može sam sintetizovati u jetri. Kada se kreće kroz krv, holesterol se vezuje za lipoproteine. Prema tipu lipoproteina i holesterol se deli na dva tipa – LDL i HDL.
LDL(loš holesterol) se u krvotoku spaja sa lipoproteinima male gustine i samim tim njegov povišeni nivo se gomila po zidovima krvnih sudova. Na ovaj način lako dolazi do stvaranja procesa ateroskleroze. Najčešće zauzima oko tri četvrtine ukupne mase holesterola.
HDL (dobar holesterol)se u krvotoku spaja sa lipoproteinima velike gustine i samim tim otklanja višak masnoće iz krvotoka.
Povišeni nivo holesterola u krvi može da dovede do akutnih i hroničnih srčanih problema. Usled povećanja nivoa holesterola u krvi, povećava se rizik od nastanka ateroskleroze, zapaljenja sistemske cirkulacije i infarkta srca.
Na nivo holesterola u krvi utiču različiti faktori: genetika, pol, način ishrane i životne navike.

Vodite računa o unosu holesterola, jer on može povećati nivo holesterola u krvi. Svedite unos na 300 miligrama po danu(jedno žumance).
Smanjite unos masnoća u svakodnevnoj ishrani, ali nemojte izbaciti masti iz jelovnika. Lipidi daju ukus hrani, vlaže je i učestvuju u izgrađivanju određenih komponenata ćelije i neophodni su za apsorbciju nekih hranjivih namirnica. Vitaminima D, E, K, A su neophodne masti da bi mogli da se iskoriste u organizmu, oni su liposolubilni.
Trudite se da izbegavate masti životinjskog porekla i dajte prednost mastima biljnog porekla. Preporučuje se korišćenje maslinovog ulja, naspram suncokretovog.
Ne odričite se semenki i koštunjavih plodova, kao što su orasi,bademi,lešnici i kikiriki. Oni sadrže veliku količinu nezasićenih masnih kiselina. Uzimajte po šačicu ovih plodova 3-5 puta nedeljno kako biste sprečili bolesti krvnih sudova i podigli nivo “dobrog” holesterola.
Jedite hranu bogatu vlaknima, jer ona snižava nivo holesterola. Možete ih naći u raznim mahunarkama:sočivo,pasulj, ali i pirinač ili raznom voću kao što su jabuke.
Dajte prednost složenim ugljenim hidratima naspram prostih. Složeni ugljeni hidrati su bogati vlaknima, vitaminima i mineralima. Pri izboru hleba, birajte one hlebove sa celim semenom i ceralijama, a u ishranu uvedite još i pastu, braon pirinač, pasulj i grašak. Steknite naviku da uzimate više voća i povrća.
Ne preterujte sa soli. Velika količina soli može da povisi nivo krvnog pritiska.

Potrudite se da makar jednom nedeljnu svoju trpezu obogatite ribom. Riba je bogata omega 3 masnim kiselinama, koje povoljno utiču na održavanje nivoa holesterola.
Ostavite pušenje. Cigarete predstavljaju jedan od osnovnih faktora rizika za srčane bolesti, jer smanjuje nivo “dobrog” holesterola.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista