Kikiriki snižava pritisak i šećer

Kikiriki je jedna od omiljenih grickalica, mada nažalost i jedna od najčešćih alergija na hranu. Ako imate sreće da možete da uživate u istom vreme je da saznate nešto više o njemu.

Da li ste čuli za arginin? Reč je o aminokiselini koja reguliše krvni pritisak, šećer i nivo masti u krvi. Pored arginina, kikiriki sadrži i folnu kiselinu, koja smanjuje rizik od bolesti srca i depresije, a sprečava i deformacije ploda u trudnoći.

Šoljica kikirikija (146g) ima otprilike 828 kalorija, 38g proteina, 24g hidrata, 72g masti, 13g kalcija, 37g gvozdja, izvor je niacina, folne kiseline (preporučuje se trudnicama), mangana i cinka. Kikiriki je prirodan izvor vitamina D i E. Snižava nivo holesterola u krvi, pomaže u sprečavanju dijabetesa. Preporučuje  se kupovati ga neljuštenog jer takav sadrži više vitamina i minerala.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Gojaznost

Gojaznost je prekomerna telesna masa koja nastaje usled povećanja masnog tkiva u i to iznad 30% kod žena i iznad 25% kod muškaraca. Svako povećanje telesne mase 10% više od idealne težine smatra se gojaznošću. Ali ovde se vodi računa da se povećanje telesne težine odnosi na višak masnog tkiva, jer postoji povećanje telesne težine kod nekih hroničnih bolesti(usled nakupljanja tečnosti), u trudnoći ili povećanje mišićne mase kod sportista.

Gojaznost u pubertetu je podjednaka među polovima, a posle je češća kod žena nego kod muškaraca. Gojaznost može nastati kao poremećaj rada žlezda, ili usled raznih naslednih faktora, ali obično nastaje usled preteranog unosa lipida i ugljenih hirdrata koji se deponuju kao masti.

U modernom društvu, gojaznost je dosta rasprostranjena i usled stresnog života i takozvanog „emocionalnog prejedanja“. Usled ubrzanog načina živoata, postoje nepravilne navike i način na koji se hrana konzumira.Vreme odmora se koristi u mirovanju, uz televiziju i video igrice. Slatki napici i voćni sokovi su glavni krivci gojaznosti kod mladih. Kada nastupi gojaznost, jako je teško vratiti se na pređašnju kilažu. Zbog toga što je došlo do promene rasporeda masti u organizmu. Kod muškog pola se masno tkivo nagomilava se u grudnom košu, gornjem delu trbuha, na vratu i licu, a kod ženskog se pretežno nagomilava u trbuhu, glutealnim predelima i ektremitetima.

Čak i rigorozne dijete daju slabo vidljive efekte, pa gojazne osobe ubrzo “dignu ruke”. Mršavljenje uz vežbe je takođe otežano, jer gojazne osobe imaju promene na lokomotornom aparatu. Degenerativne promene se dešavaju na zglobovima kolena, kičmenomg stuba, karlice i stopala, što rezultuje tegobama (bolovima) pri kretanju. Pošto višak masti i holesterola ostavlja promene na krvnim sudovima, to za posledicu daje povišen krvni pritisak, arterosklerozu, infarkt, šećernu bolest, šlog. Dolazi do slabljenja imunog sistema, što daje infekciju respiratornog sistema, masnu infekciju jetre.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista