Tag Archives: masti

Pravilna ishrana nije samo brojanje kalorija

Kalorije jesu bitne i predstavljaju izvor energije za svakodnevne aktivnosti, ali  nisu sve kalorije iste. Moguće je smanjiti kalorijski unos na 1500  kalorija dnevno, a da opet udjete  u malnutriciju. Postoje osobe koje su gojazne, ali  u imaju nedostatak određenih minerala  koji dovode do određenih  patoloških stanja. To je zato što brojanjem kalorija ne dobijate sve  nutrijente koji su neophodni za svakodnevnu ishranu. Prilikom pravilne ishrane treba se  fokusirati na kvalitet hrane, a ne na kvanitet kalorija u hrani. Treba uzeti u obzir  koliko masnoće, proteina,
ugljenih hidrata, vitamina i minerala ima u jednom obroku  da bi on mogao da bude izbalansiran i pravilan.

complicated-drawing

Izvori kalorija

Izvori kalorija se dobijaju iz makronutrijenata i to:

1 g ugljenih hidrata = 4,1 Kcal

1 g proteina = 4,1 Kcal

1 g masti = 9,3 Kcal

1g alkohola = 7,1 Kcal

Neophodno je izbalanisarati unos svakih od ovih makronutrijenata,  jer svaki od njih ima posebnu funkciju u organizmu. Glavna funkcija proteina  je gradivna (istrošenog tkiva: kao što su mišići, krv, koža, organi i vezivno  tkivo,ali i nekih nzima i hormona) , ugljenih hidrata je da daje energiju za  različite metaboličke procese, dok masti imaju i energetsku i gradivnu, ali i regulativnu ulogu. Neophodno je svaku grupaciju unositi u pravilnoj količini da ne bi došlo do nuspojava kao što su: slabljenje imunog sistema, hormonskog disbalansa i
metaboličkog sindroma.

Dnevne energetske potrebe iz različitih nutrijenata treba da budu:
10-25 % proteina, ugljenig hidrata 45- 65 % i masti 15-30 %

Nikako nemojte zanemarite minerale i vitamine iz svežeg voća i povrća, ali ih možete naći i u mesu, mahunarkama i mlečnim proizvodima.

Zaključak da nije bitan broj kalorija, koliko njihov izvor. Svakodnevno se trudite da imate raznovrsnu ishranu kojom ćete pokriti sve neophodne  potrebe  organizma

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Nedostaci dijete bogate mastima, a siromašne ugljenim hidratima

U poslednje vreme u svetu (a i kod nas) opada popularnost Atkinsonove dijete (dijeta bogata proteinima), a postaje sve popularnija LCHF dijeta (Low Carb High Fat, tj. dijeta bogata mastima). Ona može dovesti do brzog gubitka kilograma, ali, po koju cenu za organizam?

Glavni izvor energije, pre svega za aerobni metabolizam, je glukoza. Ona nastaje razlaganjem ugljenih-hidrata, bez obzira da li su to prosti šećeri ili složeni u vidu skroba, procesom glkolize. Pored toga što je glukoza neophodna za ishraDL-Glucose.svgnu ćelija, postoje organi koji za svoj metabolizam i energetske potrebe koriste isključivo glukozu. To su mozak, bubrezi, ertitrociti. Ako količine unetih ugljenih hidrata nisu dovoljne, koriste se rezerve glukoze iz jetre i mišića u obliku glukagona.

Međutim. kako u ovom načinu ishrane nema dovoljne količine glukoze za njeno korišćenje i depovanje, za izvor energije se koriste depoi masti, koji se dodatno „pune„ ishranom bogatom mašću. Povećanim meatbolizmom masti, proizvodi se velika količina acetil-CoA koja ne može cela da se iskoristi u metaboličkim procesima, pa samim tim pravi ketonska tela.

Samim tim, ovaj način ishrane je  poznatiji kao keto-dijeta. Prvi put je korišćen za lečenje epiliepsije u dvadesetim godinama 20. veka. Promenom metabolizma glukoze, mozak je koristio ketonska-tela, umesto glukoze kao izvor energije, i samim tim redukovao broj epileptičkih napada. Ovakve rezultate je dijeta davala samo kod kratkoročne upotreba, a duža primena može imati velike posledice na moždanu funkciju i da izazove Alchajmerovu bolest, Parkinosonovu bolest ili čak moždani udar.

Ovakva dijeta se u današnje vreme koristi za gubitak težine. U početku je gubitak težine brz, zato što sa smanjenim unoseom ugljenih-hidrata, i korišćenjem glukoze iz glukogena gubi velika količina vode. Visoko kalorična masna hrana se unosi u manoj količini, a i sagorevanjem, glukogena gubi se osećaj gladi. Ovo su razlozi zbog koji se gubi težina. Međutim, postoje mnogobrojni negativni efekati ove dijete. Velike količine unetih masti mogu da 2090W-poremete nivo holesterola i triglicerida, ustvari slobodnih masnih kisleina koje će se taložiti na krvne sudove i vremenom dovesti do kardio-vaskularnih problema.

Istraživanja su pokazala da su žlezdani tumori u korelaciji sa količinom slobodnih masti u organizmu, to je zato što polni hormoni sadrže holesterolski prsten. Ovakva dijeta povećava rizik od nastanka tumora prostate ili tumora dojke.

 

Takođe može doći do nastanka kamena u bubregu, jer pojačana acidoza vrši demineralizaciju kostiju,  koja dovodi do povišenog nivoa kalcijuma, koji se taloži u burezima.

Osim ovih dugotrajnih posledica na odrasli organizam, kod dece koja dugotrajno koriste ovakav način ishrane mogu nastati problemi u rastu, zato što povećana acidoza(usled keto-acidoze) može da smanji lučenje hormona rasta.

Masti ne treba izbaciti iz ishrane, zato što su one neophodne za izgradnju ćelijskog zida i za apsorbciju liposolubilnih vitamina kao što su A,D,K i E. Ali ishrana, bilo da se radi o svakodnevnoj ili redukovanoj zbog želje da se izgube kilogrami mora biti pravilno izbalansirana. Svetska Zdravstena Organizacija savetuje da u svakodnevnoj ishrani procenat masti bude 20-35 %, ugljenih hidrata 45-65 %, a proteina 10-35 %.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista