Tag Archives: mrsavljenje

Detoksikacija tokom praznika?

Nakon praznika, kada obično preteramo sa masnom hranom, previše šećera ili alkohola, savetuje se detoksikacija. Detoksikacija se obično sastoji od tri ili pet dana dijete samo na vodi, ili limunovom soku, ili sirovoj hrani

Gladovanje od nekoliko dana i čišćenje tela od „toksina“ je još jedan od MITOVA modernog doba.

Naše telo se svakodnevno susreće sa toksinima i uklanja ih putem: jetre, bubrega, pluća. U slučaju da ovaj sistem zakaže, znaci su ozbiljnog oboljenja.

mythbuster1_true_false.jpg

Istina je da tokom detoksikacije izgubite nekoliko kilograma koji su uglavnom višak vode, a i kalorijski unos je tada manji. Medjutim, kada se prestane sa detoksikacijom, telo povrati izgubljene kalorije, čak i više nego što je izgubljeno, jer je u stanju stresa usled ekstremnih uslova. Ovo je nezdrav način gubljena kilograma, i uvek ima jo-jo efekat.

Učinite svom telu uslugu, lagano se vratite na normalan režim ishrane nakon praznika ili još bolje, vodite računa da dok slavite, ne preterujete u hrani i piću.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Nedostaci dijete bogate mastima, a siromašne ugljenim hidratima

U poslednje vreme u svetu (a i kod nas) opada popularnost Atkinsonove dijete (dijeta bogata proteinima), a postaje sve popularnija LCHF dijeta (Low Carb High Fat, tj. dijeta bogata mastima). Ona može dovesti do brzog gubitka kilograma, ali, po koju cenu za organizam?

Glavni izvor energije, pre svega za aerobni metabolizam, je glukoza. Ona nastaje razlaganjem ugljenih-hidrata, bez obzira da li su to prosti šećeri ili složeni u vidu skroba, procesom glkolize. Pored toga što je glukoza neophodna za ishraDL-Glucose.svgnu ćelija, postoje organi koji za svoj metabolizam i energetske potrebe koriste isključivo glukozu. To su mozak, bubrezi, ertitrociti. Ako količine unetih ugljenih hidrata nisu dovoljne, koriste se rezerve glukoze iz jetre i mišića u obliku glukagona.

Međutim. kako u ovom načinu ishrane nema dovoljne količine glukoze za njeno korišćenje i depovanje, za izvor energije se koriste depoi masti, koji se dodatno „pune„ ishranom bogatom mašću. Povećanim meatbolizmom masti, proizvodi se velika količina acetil-CoA koja ne može cela da se iskoristi u metaboličkim procesima, pa samim tim pravi ketonska tela.

Samim tim, ovaj način ishrane je  poznatiji kao keto-dijeta. Prvi put je korišćen za lečenje epiliepsije u dvadesetim godinama 20. veka. Promenom metabolizma glukoze, mozak je koristio ketonska-tela, umesto glukoze kao izvor energije, i samim tim redukovao broj epileptičkih napada. Ovakve rezultate je dijeta davala samo kod kratkoročne upotreba, a duža primena može imati velike posledice na moždanu funkciju i da izazove Alchajmerovu bolest, Parkinosonovu bolest ili čak moždani udar.

Ovakva dijeta se u današnje vreme koristi za gubitak težine. U početku je gubitak težine brz, zato što sa smanjenim unoseom ugljenih-hidrata, i korišćenjem glukoze iz glukogena gubi velika količina vode. Visoko kalorična masna hrana se unosi u manoj količini, a i sagorevanjem, glukogena gubi se osećaj gladi. Ovo su razlozi zbog koji se gubi težina. Međutim, postoje mnogobrojni negativni efekati ove dijete. Velike količine unetih masti mogu da 2090W-poremete nivo holesterola i triglicerida, ustvari slobodnih masnih kisleina koje će se taložiti na krvne sudove i vremenom dovesti do kardio-vaskularnih problema.

Istraživanja su pokazala da su žlezdani tumori u korelaciji sa količinom slobodnih masti u organizmu, to je zato što polni hormoni sadrže holesterolski prsten. Ovakva dijeta povećava rizik od nastanka tumora prostate ili tumora dojke.

 

Takođe može doći do nastanka kamena u bubregu, jer pojačana acidoza vrši demineralizaciju kostiju,  koja dovodi do povišenog nivoa kalcijuma, koji se taloži u burezima.

Osim ovih dugotrajnih posledica na odrasli organizam, kod dece koja dugotrajno koriste ovakav način ishrane mogu nastati problemi u rastu, zato što povećana acidoza(usled keto-acidoze) može da smanji lučenje hormona rasta.

Masti ne treba izbaciti iz ishrane, zato što su one neophodne za izgradnju ćelijskog zida i za apsorbciju liposolubilnih vitamina kao što su A,D,K i E. Ali ishrana, bilo da se radi o svakodnevnoj ili redukovanoj zbog želje da se izgube kilogrami mora biti pravilno izbalansirana. Svetska Zdravstena Organizacija savetuje da u svakodnevnoj ishrani procenat masti bude 20-35 %, ugljenih hidrata 45-65 %, a proteina 10-35 %.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Bulimija

Bulimia nervosa je psihički poremećaj ishrane, koji se manifestuje epizodama prejedanja i epizodama povraćanja. Bulimija nervoza se javlja češće kod devojaka nego kod momaka i to u razdoblju srednje i kasne adolescencije.

Ova bolest se manifestuje promenama u raspoloženju i ponašanju, zato što se tokom epizoda prejedenja i povraćanja javlja povišeni nivo seratonina i dopamina, što može, tokom lečenja, da se kontroliše antidepresivnim lekovima. Posle povraćanja, u krvi se nalaze velike količine endorfina koje daju osećaj sreće.

Uzroci nastajanja bulimije mogu da budu zlostavljanje u detinjstvu i poremećeni odnosi sa majkom. Bulimične osobe doživljavaju hranu kao simboličnu zamenu za ljubav, jer su u detinjstvu jedini odnos sa majkom imale kroz hranjenje. Svaki puta kada su uznemirene nesvesno traže hranu i tako hranom zamenjuju ljubav. Osećaji nesigurnosti, uznemirenosti i žalosti za njih su nepodnošljivo bolni i moraju ih zameniti hranjenjem, kako ne bi morali da se nose sa pravim emocijama. Ali posle epizode prekomernog unosa hrane, javlja se osećaj krivice koji dovodi do namernog povraćanja ili pražnjenja pomoću lakstaiva.

Kod bulimičnih osoba često postoji sklonost ka samopovređivanju koje takođe služi kao način za otklanjanje bolnih osećanja, jer se psihičku bol teže podnose od fizičke. To su jako nesigurne osobe, koje imaju komplekse niže vrednosti, a od njih se obično traže da postignu mnogo. Najbolja ćerka, najbolja učenica, studenkinja, najbolja u sportu, negde izgubi konce nad svojim životom. Jedino što može da kontroliše jeste način hranjenja, tačnije unos hrane i koliko je hrane posle toga “izbacila”. Teškoća kod lečenja je što i ako su one svesne postojanja problama,  doživljavaju ga kao „lošu naviku“ s kojom mogu prestati kada god zažele, što im je zabluda. Obično odlaze na terapiju tek kada porodica otkrije što se događa i kada počne da vrši pritisak.

Jako ju je teško otkrite, jer većina osoba koje pate od bulimije su normalne težine ili sa težinom malo iznad proseka.Može se otkriti poremećajem u balansu elektrolita i u lučenju hormona, što za posledicu može da da izostanak menstruacije i suvoću vagine.

Opšte zdravstveno stanje osobe obolelih od bulimije zavisi od toga koliko se često prejeda i čisti. Takva osoba može povraćati jednom mesečno ili nekoliko puta na dan. Telesne promene uključuju oticanje želuca, upalu jednjaka, povećane žlezda vrata, krvarenje zubi i bolesti desni usled povraćanja zbog nagrizanja od strane želudačne kiseline. Dehidratacija i disbalans elektrolita usled povraćanja mogu izazivati poremećaje ritma srca, grčenje mišića, ili potpunu ukočenost. U težim slučajevima, neki od ovih telesnih problema mogu dovesti do smrti.

Za lečenje je neophodan ceo tim stručnjaka: psiholog, psihijatar, endokrinolog i lekar opšte prakse, kao i uključivanje porodice. Ali najteži deo zadatka je pristanak same osobe na lečenje. Ponekad je neophodna i hospitalizacija, radi nadoknade tečnosti i popravljanja opšteg stanja.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista