Tag Archives: proteini

Pravilna ishrana nije samo brojanje kalorija

Kalorije jesu bitne i predstavljaju izvor energije za svakodnevne aktivnosti, ali  nisu sve kalorije iste. Moguće je smanjiti kalorijski unos na 1500  kalorija dnevno, a da opet udjete  u malnutriciju. Postoje osobe koje su gojazne, ali  u imaju nedostatak određenih minerala  koji dovode do određenih  patoloških stanja. To je zato što brojanjem kalorija ne dobijate sve  nutrijente koji su neophodni za svakodnevnu ishranu. Prilikom pravilne ishrane treba se  fokusirati na kvalitet hrane, a ne na kvanitet kalorija u hrani. Treba uzeti u obzir  koliko masnoće, proteina,
ugljenih hidrata, vitamina i minerala ima u jednom obroku  da bi on mogao da bude izbalansiran i pravilan.

complicated-drawing

Izvori kalorija

Izvori kalorija se dobijaju iz makronutrijenata i to:

1 g ugljenih hidrata = 4,1 Kcal

1 g proteina = 4,1 Kcal

1 g masti = 9,3 Kcal

1g alkohola = 7,1 Kcal

Neophodno je izbalanisarati unos svakih od ovih makronutrijenata,  jer svaki od njih ima posebnu funkciju u organizmu. Glavna funkcija proteina  je gradivna (istrošenog tkiva: kao što su mišići, krv, koža, organi i vezivno  tkivo,ali i nekih nzima i hormona) , ugljenih hidrata je da daje energiju za  različite metaboličke procese, dok masti imaju i energetsku i gradivnu, ali i regulativnu ulogu. Neophodno je svaku grupaciju unositi u pravilnoj količini da ne bi došlo do nuspojava kao što su: slabljenje imunog sistema, hormonskog disbalansa i
metaboličkog sindroma.

Dnevne energetske potrebe iz različitih nutrijenata treba da budu:
10-25 % proteina, ugljenig hidrata 45- 65 % i masti 15-30 %

Nikako nemojte zanemarite minerale i vitamine iz svežeg voća i povrća, ali ih možete naći i u mesu, mahunarkama i mlečnim proizvodima.

Zaključak da nije bitan broj kalorija, koliko njihov izvor. Svakodnevno se trudite da imate raznovrsnu ishranu kojom ćete pokriti sve neophodne  potrebe  organizma

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Da li treba jesti zajedno proteine i ugljene hidrate?

Sa ovoim pitanjem se svakodnevno susrećem u svojoj praksi. Mit da se  ugljeni hidrati i proteini ne konzumiraju zajedno postoji već 100 godina.

Teoriju o “kombinaciji namirnica” postavio je 1911. dr William Hay koji je napravio  klasifikaciju makronutrijenata na proteine, ugljene hidrate i masti i objasnio  kako postoji njihova međusobna borba ako se konzumiraju zajedno.

S obzirom da nauka stalno napreduje, sasvim je logično da je ova teorija  osporena novijim istraživanjima. Počećemo od toga da postoji malo namirnica  koje su sačinjene od samo jednog nutrijenta: šećer je čist ugljeni hidrat, ulja su преузимање čista masnoća,a belance je  protein i voda.  Sve ostale namirnice su kombinacija

ugljenih hidrata, proteina i masti u različitim količinama.

Hleb, krompir i pirinač za koji se misli da su čisti hidrati imaju određenu količinu proteina, a hleb i malu količinu masti.  Sir je sastavljen od 1/3 vode, 1/3 proteina i 1/3 masti. Pasulj ima  istu količinu proteina kao meso, a opet kao mahunarka je bogat ugljenim  hidratima. Tako da je nemoguće ne kombinovati makronutrijente….

Druga stvar koja ruši ovu teoriju, je da različiti enzimi učestvuju u digestiji  makronutrijenata. Proteini se vare pod dejstvom proteaza iz želudačnog,  pankreasnog i crevnog soka, a ugljeni hidrati digestiju započinju još u ustima pod dejstvom amilaze iz pljuvačke.

Pošto ne postoji naučni dokaza da se ne sme kombinovati nutrijenti, ova priča spada u još jedan mit o isharni