Tag Archives: secer

Kako hrana utiče na raspoloženje

Neophodno je da hrana bude bogata mikro i makro nutrijentima, kako bi mozak  na najbolji način obavljao sve kognitivne funkcije.

Različite studije govore kako mediteranski tip ishrane smanjuje mogućnost nastanka depresije za čak 25 %, dok ishrana bogata rafinisanim šećerima može da pogorša simptome razdražljivosti i lošeg raspoloženja.

Imajte redovne obroke

Neredovni obroci mogu dovesti do naglog pada šećera u krvi što za posledicu ima osećaj umora, razdražljivosti i depresije. Da biste održavali noramaln nivo šećera u krvi, pored toga što treba da imate redovne obroke, birajte i hranu sa nižim glikemijskim indeksom poput žitarica u celom zrnu, ovasa, mahunarki.

Vodite računa o probavi

Kada imate probleme poput opstipacije i dijareje, razumljivo je da dolazi do negativno uticaj na raspoloženje. Jedan od glavnih izazivača sindroma nervoznih creva upravo i jeste stres. Tako da čestoovo može biti začarani krug.

Da biste poboljšali probavu, u ishrani koristite što više vlakna iz svežeg voća I povrća.

Odvojite vreme kada jedete kako biste izbegli da jedete na brzinu. Žvaćite svaki zalogoj i uživajte u obroku.

Hidrirajte se redovno

Količina vode koju unesete u toku dana je u direktnoj vezi sa normalnom funkcijom mozga. Nedostatak vode u mozgu može da izazove brojne simptome, poput nemogućnosi fokusiranja, problema sa pamćenjem, kao i glavobolja, probleme sa spavanjem, ljutnju, depresiju.

Dnevne preporuke za unos vode je osam čaša dnevno za sedeći posao, koji čak može da se duplira kod teškog fizičkog rada na visokim temperaturi.

Smanjite unos kafe

Kofein daje brzo energije kod osećaja umora, ali ako se uzima u preteranoj količini može negativno da utiče na raspoloženje u smislu anksioznosti, depresije i poremećaja sna. Pored kafe, kofein se nalaza i u čaju, čokoladi, nekim sokovima i energetskim pićima.

Serotonin i hrana

Serotonin je neurotransmiter koji utiče na dobar san, apetiti, dobro raspoloženje i inhibitor je bola. Zajedno sa melatoninom, koji utiče na dobar san,  sintetiše se iz amino kiseline triptofana koja se nalazi u jaju, govedini, morskoj ribi, ali i patlidžanu, krompiru, sočivu, banan, orašastim plodovima

Vitamini i minerali

Vitamini iz grupe B, C E, kao i selen, gvožđe i magnezijum deluju protektivno na neurotransmitere. Zbog toga je neophodno da u svakodnevnoj ishrani imate sveže voće i povrće, a da šaku orašastih plodovi koristite kao užinu svakih par dana. Za normalno funkcionisanje nervnog sistema odgovorna je folna kislina i vitamin B12, koji je jedini vitamin koga ima samo u namirnicama životinjskog porekla. Ako je vega

Obojite tanjir

Kada jedete iz šarenog posuđa poboljšavate raspoloženje. Bitno je da i sadržaj tanjira bude šaren, sa sezonkom salatom, varivom, a da koristite različie izvore proteina popout mesa, ribe ili soje.

Aranžirajte tanjir pre jela, tako će svaki obrok biti specijalna prilika.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Stevia prirodni zaslađivač

Stevia poznata kao “slatki list” ili “najslađa biljka na svetu “ raste na području Južne Amerike, gde se tradicionalno koristila kao zaslađivač napitaka. Sam list stevije je 15-30 puta slađi od kockice šećera, a ekstrakti stevije i do 300 puta. Zbog tolike koncentracije mora se voditi računa o količini stevije koja se dozira, jer iz slatkog ukusa može preći u gorak i opori. Može da se koristi u 220px-Stevia_rebaudiana_flowerskuhinji jer je postojan na temperaturi od 200 0 C. Za razliku od šećera, stevia nema sposobnost „vezivanja“namirnica tj davanje teksture, karameliziranja i fermentacije koja „podiže“ testo.

Stevijin glikozid

Steviol glikozid je odgovoran za slatkoću stevije. Dobija se iz zelenog dela biljke.

Steviol glikozidi nemaju mogućnost da se vare od strane enzima digestivnog trakta, pa se samim tim ne apsorbuju u tankom crevu. U debelom crevu se 170px-Steviol_structure.svgrazgrađuje od strane saprofitne flore na steviol, koji se može apsorbovati u krvotok. Slobodni steviol se pretvara u steviol glukuronid u jetri i izlučuje mokraćom. Nema akumulacije u telu.

Benefiti po zdravlje

Zaslađivači sa Stevijom su potpuno prirodni, nemaju ugljenih hidrata i glikemijski indeks (GI) im je 0. Stoga ne podižu nivo šećera u krvi..

Ne mogu da dovedu do promena na zubnoj gleđi. Bakterije iz oralnog trakta ne koriste šećer, jer i pored slatkog ukusa, šećer nije unet hranom, pa samim tim ne mogu da ga metabolišu do kiselina koje dovode do erozije zuba i gleđi

Dokazano je u različitim ispitivanjima da stevioli nemaju štetan efekat na zdravlje, tako da je proglašen sigurnim aditivom u ishrani. Japanska industrija koristi steviju kao zaslađivač u preko 80 % proizvoda poslednjih dvadesetak godina.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista