Tag Archives: vitamin

Beri-beri ili nedostatak vitamina B1

Predstavlja oboljenje gde postoji nedostatak vitamina B-1 ili tiamina. Prvi put je otkrivene na Dalekom Istoku, zbog ujednačene ishrane tj prevelike upotrebe jela sa pirinčom. Ovo je danas jako retka bolest jer se tiamin nalazi u žitaricama, skoro svom voću i povrću koje se jede sveže, jedino ga nema u belom brašnu i šećeru. Tako da uravnoteženom i mešovitom ishranom se unosi dovoljna dnevna količina tiamina. Dnevne potrebe su oko 1.5 mg.

e30bc6c9955a0ac63092bd0dd6ef4578

Tiamin učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, odgovoran je za pravilni funkcionisanje mišića i nerava i samu neurotransmisiju.

Postoji različiti oblici ove bolesti, a od težine zavise i simptomi. U lakšim slučajevima nedostatak tiamina izaziva umor, razdražljivost, gubitak apetita, bolove u rukama i nogama, lupanje srca, gubitak u težini. U težim slučajevima dolazi do promene u CNS-u i razvijanja Wernickeove encefalopatije koja izazia ozbiljne neurološke smetnje. Poremećaja hoda, poremećaj vida i sluha, poremećaji pamćenja koji dovode na kraju do amnezije. Najosteljivije grupe su ljudi sa poremećenom funkcijom jetre i hronični alkoholičari, jer nedovoljno unose hranu bogatu tiaminom, oštećena im je apsorpcija u crevima, kao i ubrzana eliminacija tiamina, preko bubrega.

Klasifikacija bolesti

U zavisnosti od sistema na koji deluju postoje četiri vrste beri-beri: mokri beri-beri, koji utiče prvenstveno na kardiovaskularni sistem, suvi beri-beri, koji utiče prvenstveno na nervni sistem, šošin beri-beri, koji je brzo razvija i često dovodi do smrti i infantilni beri-beri, nastaje u prvih četiri meseca kada majka koja doji ne unosi dovoljno tiamina.

Lečenje

 Cilj lečenja je nadoknada nedostatka tiamina ishranom i primenom suplimenata. Lečenje srčanih smetnji kod mokrog beri-beri-a, kao i neurološka i psihijatrijska konsultacija kod suvog.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Skrobut – Deficit vitamina C

Ova bolest je u medicinu ušla kao”bolest moreplovaca” jer dugomesečna putovanja preko okeana u antičko vreme nisu mornarima omogućavala redovan unos vitamina C. Vitamin C, koga najviše ima u paprici, šipku, brokoliju i citratnom voću, je neophodan da se unosi hranom, jer ljudsko telo ne može da ga sintetiše. Pri tom je neophodan za proizvodnju kolagena i reapsorpciju gvožđa.oranges-vitamin-c-lg

U današnje vreme skorbut se retko javlja, mada se može javiti kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom i lošim navikama u ishrani, kod starijih ljudi i hroničnih alkoholičara. Deca su posebno osetljiva zbog njihovog ne razvijenog imunoig sistrema, zato njihova ishrana mora biti bogata vitaminom C. Glavni uzrok ne unosa vitamina C mogu biti restriktivne dijete, anoreksija ili alegije na hranu.

Simptomi skorbuta

Početak bolesti je gubitak apetita, telesne težine, dijareje, povraćanje, ubrzano disanje, groznica, osećaj umora, razdražljivost. Kao i paraliza u dugim kostima, otok i krvarenje. Kako bolest napreduje može doći do komplikiacija kao što su:

– krvarenje u koži i gingivama

– krvni podlivi u usnoj duplji i krvarenje u zglobonim šupljinama posle minimalne traume

– skeletne promene zbog poremećenog formiranja osteidnog matriksa

– otežano zarastanje rana i širenje infekcija

– anemija kako zbog krvarenja, tako i  zbog sekundarnog pada apsorcije gvožđa

Teži oblici skorbuta karakterišu se: otokom gingiva, krvarenjem i sekundarnom bakterijskom infekcijom.

Kod novorođenčadi sa skorbutom, simptomi su jako izraženi. Beba je anksiozna, nervozna i razdražljiva. Često će držati noge u položaju žabe kako bi olokšala bol koji izaziva pseudoparaliza. Često je krvarenje koje se javlja u nižim delovima dugih kostiju.

Kada lekar zaključi da simptomi odgovaraju skorbutu, pomoću analize krvi testira serumski nivo askorbinske kiseline. Radiološke analize su neophodne kako bi se zaključilo do kog oštećenja kostiju je skorbut doveo.

Skorbut se leči uzimanjem tableta ili injekcija sa vitaminom C. Neophodno je promeniti navike u ishrani, a suplimenti mogu delotvorno da deluju u terapiji.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista