Šećer u ishrani dece

Preporuke vezane za unos dodatog šećera u ishranu dece su se promenile tako reći pooštrile. Bilo koji zaslađivač ne bi trebalo da se nađe u ishrani dece do 2. godine. 

U ovo spada i med kao prirodni zaslađivač, za koji je važilo da može sa se konzumira nakon prvog rođendana(zbog spora Clostridium botulinum, koje mogu izazvati botulizam kod odojčadi koji još uvek imaju nerazvijeni digestivan trakt da se sa njima izbori). 

Ovo se odnosi i na sve druge zamene za šećer, ne samo meda nego i fruktozu, agava, fruktuzni i javorov sirup. Ovakva preporuka može biti poseban izazov kod upotreba sirupa protiv kašlja do 2.godine koji obično imaju dodati šećer.

Razlog za ovu preporuku je na prvom mestu da detetu omogućite razvitak ukusa na namirnice bez dodavanja zaslađivača. Isto se odnosi i na so, pored toga što dodavanje soli može opteretiti nerazvijene bubrege deteta.

Drugi i bitniji problem kod prekomernog uosa šećera je što kada se dete zasiti njima, smanjuje se mogućnost da tokom dana unese sve neophodne nutrijente koje su potrebne telu u razvoju, kao što su voće, povrće, žitarice od celih žitarica, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti i nemasni proteini. Ne treba zaboraviti da u drugoj godini u proseku dete konzumira oko 1000 kcal dnevno( 90 kcal po kilogramu telesne mase dnevno) i dodavanjem slatkiša u ishranu, “potroše” se kalorije na nutritivno siromašne namirnice.

Što dovodi do trećeg problema, da previše šećera može dovesti do povećanja telesne težine i povećati rizik da dete razvije karijes, kao i da u kasnijoj životnoj dobi dovode do opasnost od razvoja visokog krvnog pritiska, povišenog nivoa holesterola i dijabetesa tipa 2. 

Nakon druge godine, polako može da se unese dodatih 16 g, a od pete godine dodatih 20 g šećera dnevno. Pošto svi ugljeni hidrati poput žitarica i voća, čak i mlečnih proizvoda, u svom sastavu imaju neki šećer, dodati šećer iz slatkiša može poslužiti kao prilika da se deca nauče umerenosti. Umesto da u potpunosti ograničite slatke stvari, možete biti uzor zdrave ishrane tako što ćete strateški i povremeno ponuditi slatku hranu. Jer ako u potpunosti zabranite slatkiše, kada se dete susretne sa njima na nekom rođendanu, može nekontrolisano da se prejede. Na primer, uz voćnu užinu dodajte ponekad štanglicu čokalade, pospite granolu ili rendani keksić preko jogurta. Gledajte da uz slatkiše kombinujete i hranjive materije.

I najvažnije izbegavajte da slatkiš bude nagrada, kako se ne bi stvorio loš odnos prema hrani kasnije u životu. Kada i ponudite slatkiš nema potrebe da dobije epitet dobra ili loša hrana.

Dr Olga Ličina

doktor medicine i klinički nutricionista

Kako hrana utiče na raspoloženje

Neophodno je da hrana bude bogata mikro i makro nutrijentima, kako bi mozak  na najbolji način obavljao sve kognitivne funkcije.

Različite studije govore kako mediteranski tip ishrane smanjuje mogućnost nastanka depresije za čak 25 %, dok ishrana bogata rafinisanim šećerima može da pogorša simptome razdražljivosti i lošeg raspoloženja.

• 

Imajte redovne obroke

Neredovni obroci mogu dovesti do naglog pada šećera u krvi što za posledicu ima osećaj umora, razdražljivosti i depresije. Da biste održavali noramaln nivo šećera u krvi, pored toga što treba da imate redovne obroke, birajte i hranu sa nižim glikemijskim indeksom poput žitarica u celom zrnu, ovasa, mahunarki.

Vodite računa o probavi

Kada imate probleme poput opstipacije i dijareje, razumljivo je da dolazi do negativno uticaj na raspoloženje. Jedan od glavnih izazivača sindroma nervoznih creva upravo i jeste stres. Tako da čestoovo može biti začarani krug.

Da biste poboljšali probavu, u ishrani koristite što više vlakna iz svežeg voća I povrća.

Odvojite vreme kada jedete kako biste izbegli da jedete na brzinu. Žvaćite svaki zalogoj i uživajte u obroku.

Hidrirajte se redovno

Količina vode koju unesete u toku dana je u direktnoj vezi sa normalnom funkcijom mozga. Nedostatak vode u mozgu može da izazove brojne simptome, poput nemogućnosi fokusiranja, problema sa pamćenjem, kao i glavobolja, probleme sa spavanjem, ljutnju, depresiju.

Dnevne preporuke za unos vode je osam čaša dnevno za sedeći posao, koji čak može da se duplira kod teškog fizičkog rada na visokim temperaturi.

Smanjite unos kafe

Kofein daje brzo energije kod osećaja umora, ali ako se uzima u preteranoj količini može negativno da utiče na raspoloženje u smislu anksioznosti, depresije i poremećaja sna. Pored kafe, kofein se nalaza i u čaju, čokoladi, nekim sokovima i energetskim pićima.

Serotonin i hrana

Serotonin je neurotransmiter koji utiče na dobar san, apetiti, dobro raspoloženje i inhibitor je bola. Zajedno sa melatoninom, koji utiče na dobar san,  sintetiše se iz amino kiseline triptofana koja se nalazi u jaju, govedini, morskoj ribi, ali i patlidžanu, krompiru, sočivu, banan, orašastim plodovima

Vitamini i minerali

Vitamini iz grupe B, C E, kao i selen, gvožđe i magnezijum deluju protektivno na neurotransmitere. Zbog toga je neophodno da u svakodnevnoj ishrani imate sveže voće i povrće, a da šaku orašastih plodovi koristite kao užinu svakih par dana. Za normalno funkcionisanje nervnog sistema odgovorna je folna kislina i vitamin B12, koji je jedini vitamin koga ima samo u namirnicama životinjskog porekla. Ako je vega

Obojite tanjir

Kada jedete iz šarenog posuđa poboljšavate raspoloženje. Bitno je da i sadržaj tanjira bude šaren, sa sezonkom salatom, varivom, a da koristite različie izvore proteina popout mesa, ribe ili soje.

Aranžirajte tanjir pre jela, tako će svaki obrok biti specijalna prilika.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Da li ugljeni hidrati goje?

• 

U modernim dijetama sve više vidim da su ugljeni hidrati “loša hrana” I da goje.  Hajde da razbijemo mit i vratimo ugljeno hidrate na njihovo mesto u piramidi ishrane.

Ugljeni hidrati pored masti I proteina spadaju u makronutrijente. Retko koja namirnica sadrži samo jednu grupu makronutrijenata, tako da u izbalansiranoj ishrani normalno je da se nalaze u svakodnevnom meniju.

Ugljeni hidrati se sastoje od šećera, rastvorljivih i nerastvorljivih valakana

Prosti šećeri popotu glukoze, fruktoze I laktoze su glavni izvor energije. Kada ne unosimo šećere, telo koristi alternativne vidove energije poput proteina I masti. Ovo je princip na kome se temelje popularne dijete poput keto dijete, Atkinsa, low carb dijeta. I ako sve one daju rezultate na duže staze mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Velika količina proteina može da napravi opterećenje na bubrege, a velika količina masti može da dovede do začepljenja krvnih sudova.

Mozak kao insulin nezavisni organi zahteva svakodnevni unos ugljenih hidrata. Da bi mozak pravilno funkcionisano neophodno mu je dnavno 120 g glukoze. Zbog toga se u ketogenim dijetama  javljaju simptomi popout nesvestice, umora, razdražljivosti…

Nikada ne treba da zaboravimo da je proces ketogeneze tj nastanka ketonskih tela, alternativni vid stvaranja energije, I prirodno se aktivira samo u periodima gladovanja. Samim tim nije zdravo svojevojno uvoditi telo u isto.

Kao što je već rečeno, ugljenji hidrati se sastoje i od vlakna. Vlakna su neophodna za pravilan rad digestivnog sistema i sprečavaju nastanak opstipacije. Pored regulacije stolice snižavaju nivo holesterola i sprečavaju nastanak različitih hroničnih oboljenja: srčanih bolesti, dijabetes, divertikuloza creva, tumori debelog creva.

Odgovor da li ugljeni hidrati goje je jednostavan

Sva hrana koja se uzima u prevelikoj količini i čija energija (čuvene kalorije) se ne iskoristi za fizičku aktivnost može da dovede do prekomeren težine i gojaznosti.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Sirova ishrana zdrava ili ne

U poslednje vreme raste trend dijete sirovom ishranom sa različitm benefitima po zdravlje. Uglavnom se zasniva na sirovom voću i povrću. Voće je bogatije nutrijentima kada se jede sirove, većina orašastih plodova je sigurno da se jede sirovo, kao i neko povrće poput salata, šargarepe. Međutim neke namirnice se ne smeju jesti sirove jer se teško vare, mogu izazavati alergijsku reakciju ili čak biti otrovne. Takođe, kada hrana nije termički obrađena može da dovode do bakterijske infekcij.

Spanać

Spanać i bebi spanać su popularni u zelenim smoothijima. Sirovi spanać sadrži veliku koncentraciju oksalata koji može da izazove kamen u bubrezima. Prilikom kuvanja količina oksalata u spanaća može da snizi nivo oksalata za čak 87%

Plavi patlidžan

Spada u familiju paradajiza i sa botaničke tačke gledanja je voće. Ne preporučuje se da se konzumira u sirovom obliku jer sadrži toksin solanin i može da dovede do trovanja, pogotovo kada se uzima u velikoj količini. Simptomi trovanja su mučnina, povraćanje, glavobolja, dijareja, bolovi u stomaku. Prilikom kuvanja dolazi do neutralizacije solanina i samim tim je namirnica pogodna za upotrebu.

Pečurke

Pečurke mogu da sardže bakterije koje su „ubiju“ prilikom kuvanja. Neke vrste imaju u tragu kancerogene toksine koji se eliminišu kuvanjem. Šitake su bogate formaldehidom koji je senzitivan na toplotu i neutralizuje se. Takođe sirove pečurke sadže hitin, složeni ugljenihidrat koji se ne rastvara u našem digestivnom traktu i zbog toga je težak za varenje. Hitin se razlaže na prosrije ugljenehidrate pod dejstvom toplote.

Kukuruz

Ne postoji dokazi koji govori da kukuruz ne sme da se jede sirov, ali svoj potpuni benefit dobija tek kuvanjem. Kukuruz tokom kuvanja gubi vitamin C, ali mu se raste aktivnost antioksidanta, koji smanjuju rizik nastanka koronarnih bolesti i Alzhajmerove bolesti.

Krompir

Sirov krompir izaziva nadimanje i ostale gastroenterološke tegobe zbog vlakna koja se teško vare. Kuvanjem dolazi do rastvaranja ovih vlakana, čime se olakšava proces varenja. Krompir sadrži glikoalkaloide koji mogu biti toksični i obično su u kori. Zbog toga se krompir uvek konzumira termički obrađen i bez kore

Mleko,meso i jaja

Sirovo nekuvano meso koje je postalo popularno u paleo dijetama, nosi veliki rizik po zdravlje, jer može sadržati Campilobacter, Salmonellu, E.coli, Yersenie, i ostale bakterije koje mogu da dovedu do ozbiljnih bakterijskih infekcija. Mleko i jaja mogu sadržati Sallmonelu i E.coli. Sve ove bakterijske flore se neutrališu kuvanjem.

I ako ih većina ljudi ne jedu, semenke jabuke i semenke kasjije sadrže jedinjenja koja mogu da se pretvore u organski cijanid i da budu samim tim otrovne

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Detoksikacija tokom praznika?

Nakon praznika, kada obično preteramo sa masnom hranom, previše šećera ili alkohola, savetuje se detoksikacija. Detoksikacija se obično sastoji od tri ili pet dana dijete samo na vodi, ili limunovom soku, ili sirovoj hrani

Gladovanje od nekoliko dana i čišćenje tela od „toksina“ je još jedan od MITOVA modernog doba.

Naše telo se svakodnevno susreće sa toksinima i uklanja ih putem: jetre, bubrega, pluća. U slučaju da ovaj sistem zakaže, znaci su ozbiljnog oboljenja.

Istina je da tokom detoksikacije izgubite nekoliko kilograma koji su uglavnom višak vode, a i kalorijski unos je tada manji. Medjutim, kada se prestane sa detoksikacijom, telo povrati izgubljene kalorije, čak i više nego što je izgubljeno, jer je u stanju stresa usled ekstremnih uslova. Ovo je nezdrav način gubljena kilograma, i uvek ima jo-jo efekat.

Učinite svom telu uslugu, lagano se vratite na normalan režim ishrane nakon praznika ili još bolje, vodite računa da dok slavite, ne preterujete u hrani i piću.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Da li treba jesti zajedno proteine i ugljene hidrate?

Sa ovoim pitanjem se svakodnevno susrećem u svojoj praksi. Mit da se ugljeni hidrati i proteini ne konzumiraju zajedno postoji već 100 godina.

Teoriju o “kombinaciji namirnica” postavio je 1911. dr William Hay koji je napravio klasifikaciju makronutrijenata na proteine, ugljene hidrate i masti i objasnio  kako postoji njihova međusobna borba ako se konzumiraju zajedno.

S obzirom da nauka stalno napreduje, sasvim je logično da je ova teorija osporena novijim istraživanjima. Počećemo od toga da postoji malo namirnica  koje su sačinjene od samo jednog nutrijenta: šećer je čist ugljeni hidrat, ulja su čista masnoća,a belance je  protein i voda.  Sve ostale namirnice su kombinacija ugljenih hidrata, proteina i masti u različitim količinama.

Hleb, krompir i pirinač za koji se misli da su čisti hidrati imaju određenu količinu proteina, a hleb i malu količinu masti.  Sir je sastavljen od 1/3 vode, 1/3 proteina i 1/3 masti. Pasulj ima  istu količinu proteina kao meso, a opet kao mahunarka je bogat ugljenim  hidratima. Tako da je nemoguće ne kombinovati makronutrijente….

Druga stvar koja ruši ovu teoriju, je da različiti enzimi učestvuju u digestiji makronutrijenata. Proteini se vare pod dejstvom proteaza iz želudačnog,  pankreasnog i crevnog soka, a ugljeni hidrati digestiju započinju još u ustima pod dejstvom amilaze iz pljuvačke.

Pošto ne postoji naučni dokaza da se ne sme kombinovati nutrijenti, ova priča spada u još jedan mit o isharni.

Dr Olga Ličina

doktor medicine i klinički nutricionista

Infekcije respiratornih puteva

Respiratorne infekcije se odlikuju simptomima otežanog disanja,  kašljanja, i osećaja teskobe u grudima, često prećeno  povišenom temperaturom. Najčešće respiratorne infekcije su  bronhitis i upala pluća koji mogu biti uzrokovani bilo virusima  ili bakterijama. Povećani rizik od nastanka infekcija imaju mala deca,  starije osobe pušači i ljudi koji imaju sklonost ka respiratornim  infekcijama, poput asmatičara.

Obojite tanjir

Koristite povrće žutih i naradžastih nijansi, što više tokom prelaznog  perioda zime i proleća, poput šargarepe, bundeve i tikve. Ovo povrće je  veliki izvor beta-karotena, koji u  telu formira vitamin A. Vitamin A učestvuje u regulaciji  međućelijske komunikacije koja je osnov imunog sistema. Neka istraživanja  pokazuju da vitamin A pomaže  u održavanju normalne funkcije respiratorne  mukoze i samim  tim koristi se u prevenciji respiratornih infekcija.

Domaća pileća supa

Tradicionalni lek kao što je pileća supa zaista ima pozitivan efekat  na prehladu.  Pored toga što sadrži hranjive materije i pomaže hidrataciji,  studije su pokazale da pileća supa ima antiinfalmatorno        dejstvo inhibirajući kretanje neutrofila i ubrzava kretanje sluzi, tako da olakšava  iskašljavanje.

Obogatite ishranu govedinom i jagnjetinom

Osim što su dobar izvor gvožđa, odličan su izvor i cinka, koji učestvuje u imunološkom odgovoru. Cink se koristi u prevenciji prehlade i gripa ili kod hroničnih infekcija, jer  podstiče  imuni sistem  i ima antioksidativnu  ulogu.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Šta jesti kada ste prehladjeni?

Ono što je u narodu poznatija kao prehlada, je zapravo virusna infekcija gornjih respiratornih puteva koja se prenosi kapljučnim putem. Poznati znaci bolesti su kijavica, curenje iz nosa, temparatura, uz simptome  malaksalosti i umora, i na taj način se telo bori protiv infekcije. Kako bi se telo vratilo  što pre u stanje pre prehlade preporučuje se  upotreba  citrusnog voća, luka i dosta tečnost, a evo i zašto….

 Citrusno voće

Pored paprike bogat izvor vitamina C, koii je naučno dokazano odgovoran  za smanjenje dužine trajanja i ozbiljnosti prehlade, je citrusno voće. Dokazano je da  uzimanje  200 mg vitamina C skraćuje vreme trajanja prehlade, koja je u  proseku 5-7 dana, za 8% kod odraslih, a čak 14%  kod dece. Sa tri  pomorandže dnevno  unećete količinu citrusa 150-200mg i ublažiti poznate simptome.

Takođe, može se uzimati i preventivno.

 Beli luk

U narodnoj medicini se beli luk koristio protiv prehlade, a kliničkim  istraživanjima modernog doba dokazano je da alicin, koji daje i oprorni miris luku, je odgovoran za suzbijanje simptoma prehlade. Alicin ima pored antivirusnog i antibakterijsko i antigljivično dejstvo. Kada koristite beli luk prilikom kuvanja, najbolje je da ga  ostaviti da odstoji 10-15 minuta, nakon seckanja,  jer se na taj način aktivira antioksidantno dejstvo luka.

 Topli čajevi

Ne samo da pomažu ponovnoj rehidraciji, nego topli napitci dovode do  širenja  disajnih puteva i samim tim pomažu oticanju sekreta iz nosa.  Savetuje se upotreba meda u čajevima zbog njegovog dodatnog antimikrobnog svojstva.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Mitovi o mršavljenju

Ako ne unosite masnoće, garantovano mršavite – telu su neophodne masnoće kao izvor toplotne energije, izgradnju ćelijskog zida, obnovu tkiva i za liposolubilne vitamine (A,D,E,K). Shodno tome masti ne treba izbaciti iz upotrebe, već njihov dnevni unos svesti na 20-35 % za odrasle osobe, i 30-40 % za decu, jer se smatra da unos nezasićenih masti pobojšava psihičke funkcije kod male dece. Generalno prilikom unosa masti treba dati prednost nezasićenim mastima naspram zasićenih.

Nemasno mleka ima manje kalcijuma nego punomasno mleko – istraživanja su pokazala da obrano i polu-obrano mleko ima više kalcijuma, zato što se kalcijum nalazi u „vodenom“ delu mleka

Ne jedite ništa posle 8 uveče – digestivni sistem jednako vari namirnice i koristi njihovu kalorijsku vrednost ujutru, u podne ili uveče. Jedina razlika je što tokom dana energetska vrednost namirnica može da se iskoristi tokom kretanja, a ne da se taloži u masne naslage. Preporučuje se da poslednji obrok bude dva sata pre odlaska na spavanje. Ne treba praviti pitanje kada jedete već šta jedete.

Ne treba zajedno jesti krompir i meso – digestivni sistem u isto vreme može da vari različite grupe namirnica, poput ugljenih hidrata i proteina. Različiti enzime učestvuju u digestiji različitih makronutrijenta Proteini se vare pod dejstvom proteaza iz želudačnog, pankreasnog i crevnog soka, a ugljeni-hidrati digestiju započinju još u ustima pod dejstvom amilaze iz pljuvačke. Ne treba zaboraviti da nepostoji namirnice koja sadrži samo jedne makronutrijente

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Popularne dijete…..korisne ili štetne?

Atkinsova dijeta – proteinska dijeta bez ugljenih hidrata

Principi dijete

Dozvoljava unos proteina životinjskog porekla u neograničenim količinama(meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi) i masti i ulja, a smanjen   unos ugljenih hidrata.Zasniva se na promenama navika u ishrani i povećanju fizičke aktivnosti.

 Šta obećava….

Atkinsova dijeta radi po principu sagorevanja masnih naslaga usled smanjenog unosa ugljenih hidrata. Obećava održavanje normalnog nivoa glikemije u krvi i doživotno mršavljenje tj održavanje telesne težine.

Korisna ili štetena

Atkinsova dijeta može da bude efikasna u kratkoročnom periodu u smislu smanjenja unosa prostih ugljenih hidrata, poput šećera i alkohola koje se nazivaju i „prazne kalorije“ koje se deponuju direktno u masno tkivo, bez energetske potrošnje. Ali na dugoročne staze usled smanjenog unosa različitih nutritijenata, vitamina i minerala, koje se nalaze u hrani bogatoj ugljenim hidratima, može da dovede do trajnih posledica po zdravlje(neprijatan zadah, vrtoglavicu, nesanicu i opstipacije) Čak i u četvrtoj fazi održavanja ova dijeta ne sadrži minimalan unos ugljenih hidrata dnevno koji su neophodni da bi bila zdrava. U toj fazi unos ugljenih hidrata je najviše 100 gr, što je energetski i dalje nedovoljno.

Ova dijeta je veoma popularana među adolescentima i sve je više devojaka sa hroničnim problemima ili čak smrtnim ishodom usled dugotrajne dijete. Kao npr osteoporoza, oštećenje bubrega ili aritmija.Ove promene nastaju usled smanjenog unosa kalijuma i kalcijuma koji je čest u ovoj dijeti i usled opterećenja bubrega povećenaim unosom proteina.

Kupusna dijeta-čorba od kupusa

Principi dijete

Princip dijeta je stalna konzumacija čorbe od kupusa, a iz dana u dan se unose različite grupe namirnice. Na primer, jednog dana se uzima samo voće, drugog samo povrće, trećeg i jedno i drugo itd.

 Šta obećava….

Autori tvrde da je sama čorba dobra za detoksikaciju. Brza je i efikasna u smislu lakog gubitka 5-7 kg za nedelju dana. Koristi se za brzo skidanje kilograma za neku „specijalnu priliku“

Korisna ili štetena

Jedina korist vezana za ovu dijetu jeste brz gubitak kilogrma, ali ceo njen koncept je nezdrav. Nema dugotrajno održavanje izgubljene težine, tako da će se kilaža ubrzo vratiti na staro, takozvanim „jo-jo“ efektom. Glavni problemi ove dijete jesu nizak kalorijski i nutritivni unos i produžano gladovanje. Može da izazove vrtoglavicu, nesanicu, pad koncentracije….

Zabranjena je za decu, adolescente i trudnice, jer su to grupe sa posebnim nutritivnim potrebama. Zbog većih posledica po zdravlje niko ne bi trebao da se pridržava ove dijete duže od 7 dana.

 Dijeta po krvnim grupama

Principi dijete

Peter D’Adamo je osmislio da ljudi treba da se hrane u odnosu na krvnu grupu kojoj pripadaju(A,B,AB,O) koji govori da svaka krvna grupa drugačije vari proteine iz hrane

O krva grupa – primarna krvna grupa praistorijskog čoveka koji je lovio divljač. Ljudi sa ovom krvnom grupom treba da unose proteine iz mesa, a da smanje unos žitarica.

A krvna grupa – se razvija početkom uzgoja žitarica i stoke. Izvor proteina su soja i žitarice, a smanjen unos mesa i mesnih prerađevina.

B krvan grupa – osobe sa brzim metabolizmom koji mogu da unose i veliku količinu mleka i mlečnih proizvoda, kao i većinu mesa i prerađevina. Ovaj plan ograničava kukuruz, pšenicu, sočivo, paradajiz i kikiriki.

AB krvan grupa – ljudi sa ovom krvnom grupom su kombinacija A i B tipa. Treba da izbegavaju meso, ali mogu da jedu tofu, morske plodove i mleko i mlečne proizvode.

 Šta obećava….

Ova dijeta se bazira na biohemijskom mehanizmu koji je individualan za svaku krvnu grupu. Dugotrajnom primenom obećava gubitak težine, veću vitalnost i bolje zdravlje

Korisna ili štetena

Ova dijeta nije restriktivna u kalorijskom smislu, ali jeste u nutritivnom. Nije dokazana u medicinskim krugovima, a samim tim ni prihvatljiva, zbog činjenice da ograničava ili ukida čitave kategorije hrane. To dovodi do nutritivnog disbalansa i čestog odustajanja od pridržavanja određenog načina ishrane

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista