Breskve – zdravo letnje voće

Interesovanje za benefite breskve otkrila sam slučajno, kada sam osetila poseban apetit prema njima u periodu kada sam morala da jačam imunitet i stabilizujem centar za ravnatežu. U tom periodu vertiga, mozak mi je slao posebne signale, da žudi za breskvama i dosta su mi pomogle. A evo i zašto.

 Na prvi pogled breskve su samo osvežavajuće letnje voće. Međutim, pored toga što su nisko kalorične(45 kcal na 100 gr, što je duplo manje od banane), što ih čini savršenom užinom, bogati su nutritivnim vrednostima. Sadrže oko 85 % vode što ubrzava protok materija kroz organizam i eliminaciju štetnih materija.

Priridni sedativ – Breskve smanjuju anksioznost, deluju umirujuće i ako se konzumiraju pred spavanje mogu da smanje simptome nesenice.

Jača imuni sistem – breskve sadrže puno antioksidanata, posebno klorogene kiseline, čija je koncentrracija najveća u kori breskve. Kao i svaki antioksidant i klorogena kiselina jača imuni sistem i može da zaštiti  organizam od nastanka raznih hroničnih bolesti. Klorogena kiselina smanjuje uplane procese i procese starenja. Tako da breskve mogu da se koriste i u kozmetičke svrhe, za lepšu i čvršću kožu.

Čišćenje organizma – zbog velike količine vlakana(oko 10 % dnevnih potreba na 100 gr) olakšava se izbacivanje štetnih produkata preko creva, a eliminaciju preko bubrega pomaže koncentracija kalijuma u breskvama. Tako da pored detoksikacije, smanjuju osećaj gorušice, nepatosti i upale creva, opstipacije i bolesti bubrega.

Kontrola težine – breskve se koriste u borbi sa gojaznošću i metaboličkim sindromom koji je posledica iste. One sadrže nizak nivo masnoće, ne povećavaju nivo šećera u krvi, tako da mogu da imaju antidijabetičko dejstvo (kod dijabetesa tipa II, posledično usled gojaznosti). Antidijabetično dejstvo i borba protiv viska težine prepisuje se i materijama sa fenolima, kojima su brekve bogate, koje pored ovih efekata smanjuju i nivo LDL-a („lošeg“ holesterola) i samim tim smanjuju rizik od nastanka kardiovaskularnih problema.

Minerali i vitamini – sadrže velike količine vitamina B3-niacina koji ubrzava metabolizam i olakšava izbacivanje toksina. Iz vitamina grupe B izdvaja se i njihovo bogatstvo folnom kiselinom, tako da se preporučuju u trudnoći. Sadrže beta karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A koji pobojšava noćni vid. Takođe, sadrži antioksidantne vitamine, poput vitamina C i vitamina E. A od minerala bogate su kalcijumom i kalijumom.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

Zdravlje u začinima

Svakodnevno upotrebljavate različite začine za slatka i slana jela, a nikada se niste zamislili da oni pored toga što pobojšavaju ukus hrani, povoljno utiču na organizam.

Cimet – začin koji se koristi u kolačima, kao dodatna aroma za omiljenu jutarnju hranu, ali njegovi benefiti po zdravlje su ogromni. Poznato je da povoljno utiče na snižavanje nivoa holesterola i šećara u krvi, pa ljudi često koriste jednu kašičicu ujutru razmućenu u mlakoj vodi.

Pored toga cimet sadrži velik količinu gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, koji su antioksidanti i ojačavaju imuni sistem, a sadrži i određenu količinu biljnih vlakana koja pomažu boljoj probavi.

Ljuta papričica – ljuto nije ukus, nego deluje kao recptor žarenja na bilo kom mestu sa kojim dođe u dodir. Supstanca koja je odgovorna za ovako nešto je kapsacin. I ako daje osećaj paljenja dužom primenom dovodi do oslobađanja supsatnce P i olakšavanja bola. Pored toga kaspacin deluje tako što smanjuje nivo LDL holesterola, ima antikancerogeno i antibakterijsko dejstvo.

Bogate su vitaminom Ci i vitaminima B kompleksa, a od minerala sadrži kalijum, magnezijum, gvožđe i mangan.

Origano – čuveni začin u italijanskim jelima je bogat antioksidantima i ima antibakterijsko dejstvo. Posebno pozitivno utiče na Gram negativne bakterije poput E. Colli i Salmonelle

Djumbir – vekovima se koristio kao prirodni lek za različita stanja. Dokazano je da ima antiemtičko dejstvo, tj smanjuje osećaj mučnine i potrebe za povraćanjem u trudnoći, kod bolesti kretanja (kinetoza), i postoperativnih mučnina. Olakšava menstrualne tegobe, i koristi se kao antinflamatoran lek, u prevenciji prehlade.

Bosiljak – začin koji se koristi i kod jela sa mesom, kao i kod jela isključivo sa povrćem. U medicinske svrhe može da se koristi kao zamena za so, snižava krvni pritisak i olakšava probavu. Može se koristiti i u estetske svrhe jer smanjuje masne jastučiće koji se prave pod kožom, a izazivaju celulet.

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista

 

Ortoreksija – patološka konzumacija zdrave hrane

Ortoreksija nervosa je termin koji se koristi kako bi se opisala opsednutost ljudi zdravom ishranom. Osobe koje boluju od ovog poremećaja održavaju dijetu sa isključivo zdravim principom ishrane. One vode računa o savkoj namirnici koju unose i pridržavaju se raznim načinima ishrane koji ne obezbeđuju uvek odgovorajuće namirnice neophodne za život. To u težim slučajevima može dovesti i do pojave malnutricije (pothranjenosti) ili smrti. U većini slučajeva, ovakva ishrana nastaje kao posledica potiskivanja želje za “zabranjenom”, “nezdravom” hranom, što kod osobe izaziva gubitak samopouzdanja zbog konstantne želje za istom.

Ortoreksija je složenica nastala od grčkih reči ortho-( ορθο-), što znači ispravan, i orexis-( όρεξις), što znači apetit. Ljudi sa ovim problemom ne žele da smanje telesnu masu, nego da se ispravno hrane, ali vremenom ovaj način ishrane prelazi u problem.

 Kako nastaje

I ortoreksija, kao i svi poremećaji ishrane, obično počinje naivno. Ljudi u početku više obraćaju pažnju na ishranu, izbacuju nezdravu hranu, pribegavaju organskoj hrani i makrobiotici. Iako počinje kao želja da se popravi opšte stanje oranizma, vremenom, osobe ukidanjem svojih nezdravih navika počinju da osećaju nadmoć nad onima koji se hrane “brzom hranom”. Pravilna ishrana, odabir namirnica i planiranje obroka postepeno postaje njihova opsesija, zbog koje počinju da zanemaruju ljude oko sebe, svoju porodicu i prijatelje.

Kako se preteruje u zdravoj hrani, prilikom ovakve ishrane ne uspevaju da se unose svi neophodni hranjivi sastojci, nasuprot ubeđenju osoba sa ortoreksijom da je jedino njihov način ishrane pravilan i zdrav. Zbog toga upadaju u začarani krug iz koga teško mogu da izađu.

 Otkrijte ortoreksiju

Pošto je ortoreksija kao i većina poremećaja ishrane prvenstveno psihološke prirode, za otkrivanje se koriste psihološke metode testiranja. Bratman je napravio test od deset pitanja i ako osoba na četiri i više odgovori potvrdno može se svrstati u grupu ljudi kojima preti ovaj poremećaj.
Bratmanov test

1. Provodite li tri i više sati dnevno razmišljajući o zdravoj hrani?
2. Primećujete li kako planirate obroke za nekoliko dana unapred?
3. Da li Vam je nutritivna vrednost obroka bitnija od uživanja u jelu?
4. Da li Vam se kvalitet života snizio otkad se povećao kvalitet Vaše ishrane?
5. Jeste li u poslednje vreme postali strožiji prema izboru hrane?
6. Da li Vam konzumacija zdrave hrane diže samopouzdanje?
7. Jeste li se radi konzumacije zdrave hrane odrekli hrane u kojoj ste uživali?
8. Da li Vam navike u ishrani stvaraju teškoće u konzumaciji hrane izvan kuće, udaljavajući Vas od porodice i prijatelja?
9. Osećate li se krivim ako povremeno pojedete nezdravu hranu?
10. Osećate li potpun mir i kontrolu nad samim sobom ako jedete zdravo?

Dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista